Croatian English French German Italian Russian Spanish Swedish

4Dportal.com Facebook Profil4Dportal.com Twitter4Dportal.com YouTube kanal4Dportal.com RSS

A+ R A-

Entropijska pozadina heretičkih duhovnih sagledavanja

6923

- Ako smo unutar sistema (Matriks, kozmički Karantin) u kojem je na delu Entropija, kao pojačavanje nereda i blago urušavanje svih sistema, onda se to mora odnositi kako na vanjske sisteme, tako i na unutarnje, u našem slučaju - na duhovne, na sisteme u vidu naših nazora, u vidu poznatih teorija, prakticiranih metodologija, itd. - Možda je cilj Entropije da nam se stvari prikažu ogoljeno, da nam se sa njih skinu i poslednji ovoji iluzija. - Kako to izgleda na primeru (joge i) meditacije?

 

Pomislio sam da pokušam da opišem neke od metoda na koje me je naveo guru Život, a na čije opise nisam nailazio u literaturi, a onda me je zapitanost navela da zastanem nad tastaturom: čemu to? Entropija, čiji dah baš intenzivno osećam, i za vratom, i svuda oko sebe, nekih mesec dana, IZVRNE mi začas sve čega se misaono dotaknem, ili relativizira začas svaku projektovanu težnju, obesmisli svaku smisaonost. Zaključim: bilo bi nekako isprazno, nekako nesuvislo da se bavim opisivanjem nekih novih, makar sve samih revoluconarno novih metoda, tzv. duhovnih tehnika ili duhovne prakse. JER, ŠTA JE DO SADA BILO - BILO JE, ŠTA JE KO DO SADA UČINIO - UČINIO JE, efekti koje je u svom duhovnom radu postigao - postinuti su, napredovanje koje je ostvario - ostvareno je, MOŽDA JE PLANETA U POZICIJI VELIKOG KLATNA KOJE POLAKO ZALAZI (to "polako" može da se oduži, jer se radi o gigantskom klatnu) U KRAJNJU  TAČKU JEDNOG SMERA KRETANJA, TAČKU U KOJOJ NAPRAVI PREDAH, PRE NEGO ŠTO POČNE DA SE KREĆE U SUPROTNOM SMERU.

 

Kao što jedan pisac postmodernista kaže: "Sve priče su već ispričane!". Dakle: o čemu još pisati, i koji je smisao novog pisanja ako su sve priče već ispričane? Osećam da je tako nekako i u duhovnosti: ko je imao sreće da se kreće duhovnom literaturom i praksom uzduž i popreko, dolazi do identičnog stava i osećaja: SVE ŠTO JE IMALO KAO NOVO ILI ZNAČAJNO DA SE KAŽE U OKVIRU DUHOVNOSTI VEĆ JE REČENO, OBJAŠNJENO, RASTUMAČENO, TE ISPROBANO. Svako, ko je bar neko duže vreme, tj. ko nije "početnik", na polju duhovnosti - već ima iskristalizirane svoje duhovne nazore, ima, eventualno, metode koje upražnjava, ne verujem da ima poticaja i elana za neka veća nova traganja i eksperimentiranja.

 

Kao što kaže Černiševski: šta onda da se radi? A nešto mora da se radi, negde i nekako energiju moramo trošiti ili ulagati, inače zapadamo u neravnotežu, koja je dobro znana onima koji iz određenih razloga nemaju volje i snage da se u bilo čemu angažiraju (ili oni koji su imali takve životne epizode, koje su i meni poznate). OSVEŠĆIVATI (OSVESTITI) SADAŠNJE VREME I NAS U NJEMU - TO ZA SADA VIDIM KAO JEDINI SUVISLI CILJ U PISANJU U VEZI SA DUHOVNOŠĆU. Neki od partizanskih pisaca ima delo sa naslovom: "Izvješće piše onaj tko preživi!". Svi smo još živi, nije bilo nekakvih kolektivnih "odlazaka", bilo gde, bilo na koju stranu, ali - situacija je takva, u smislu koji sam pokušao da objasnim, da možda već možemo da počnemo da pišemo takvo izvješće o duhovno-planetarnoj situaciji, i o nama u njoj. Ne da savetujemo druge, da im prenosimo svoja iskustva, svoje mudrosti ili znanja pokupljena iz knjiga, već - da nastojimo da OSVESTIMO planetarnu situaciju, užu situaciju u kojoj se sami nalazimo, nas same, procese koji se sada dešavaju u nama, te, u meri u kojoj nam je to dostupno, procese koji se dešavaju u drugima (i kod onih oko nas, i kod drugih, udaljenijih).

 

Entropija, valjda, između ostalog, znači težnju ka pojačavanju neuređenosti sistema, možda bi se moglo reći, bar na našem polju - pojačavanje sila haosa, ili pojačavanje njihovog delovanja na sisteme. Sisteme - sveobuhvatno, od onih vanjskih, do svega što kao sistem negde, u nekom vidu postoji u nama: sami duhovni nazori su nam u vidu nekakvog sistema, sva znanja koja imamo, takođe. Pisao sam ranije o slamanju konceptualnih ograničenja. Pojava je mnogo šira, silnija, obuhvatnija: radi se o postupnom urušavanju ili slamanju svega što imamo.

 

J. Zamjatin, ruski pisac varijante "velikog brata", negde je zapisao: "Heretici su jedini (gorki) lijek od entropije ljudske misli." I ne postavivši svesno to kao cilj, do sada sam se, svakako pomalo nervirajući i odbijajući usput mnoge potencijalne čitatelje, afirmirao kao HERETIK u odnosu na mnoge važeće, zvanične ili općeprihvaćene duhovne koncepte, sada shvaćam - ja sam samo konstatirao njihovo urušavanje, ne radi se, dakle, o nekakvom mom menjanju ugla percipiranja, nastojanja da drugima ukažem na promenu ugla percipiranja važećih duhovnih ideja i nazora, VEĆ SE RADI SAMO O KONSTATIRANJU ONOGA ŠTO SE VAN MOG UGLA PERCEPCIJE DEŠAVA. Ako neko promatra predeo na kojem proradi klizište, te deo terena počne da tone u zemlju, PROMENJENA SLIKA PREDELA nije posledica njegove promene percepcije, već - konstatiranja realnih dešavanja.

Entropiju u sistemima u kojima sam, ili od kojih direktnije zavisim, odavno sam počeo da osećam, i ne foksuirajući se posebno na pojavu entropije (iskreno, tek u poslednje vreme sam se malo više teorijski njome pozabavio), o tome se može malo više naknadno pisati. Kada se sve "sabere i oduzme", pokazuje se da je HERETIČKA NASTROJENOST mojih kolumni, ako ne od samog početka, a ono svakako negde od polovice, sa osvrtima na "svetinje" istočnjačke duhovnosti, U FUNKCIJI SUOČAVANJA SA ENTROPIJOM NA POLJU DUHOVNOSTI, SA URUŠAVANJEM SISTEMA KOJI OBITAVAJU NA TOM POLJU, U VIDU TEORIJSKIH TUMAČENJA, ALI I PRAKTIČKIH NASTOJANJA. JA OSEĆAM DA SMO U ZONI U KOJOJ VEĆ NIŠTA OD DUHOVNIH SISTEMA NE "RADI", bar ne onako kako je to bilo nekada, van sadašnje zone Entropije.

Naličje ovog delovanja Entropije može da ima jednu pozitivnu posledicu: da nam se DEMISTIFICIRAJU sve duhovne "svetinje", da nam se razotkriju sve iluzije kojih itekako ima u njima. U ovom tekstu bih to malo konkretnije pokazao na primeru joge i meditacije, kao metoda ili praksi koje su, ne samo u istočnjačkoj duhovnosti, temelji duhovnog rasta, neizostavni putevi za postizanje prosvetljenja. POD UTICAJEM ENTROPIJE - I SLIKA JOGE I MEDITACIJE NAM SE DEFORMIŠE, LJUŠTE SE SA NJIH SLOJEVI ILUZIJE.

Jogom sam se bavio neko kraće vreme, možda ne više od godinu dana, i za to kratko vreme lako sam mogao da izvedem zaključak o njenoj suštini - ona se u nekoj, MISTIFIKACIJAMA NEOPTEREĆENOJ BITI, može svesti na LAGANE POKRETE i na fokusiranost na lagane pokrete, na svest o sebi pri izvođenju tih pokreta, u tom smislu ona svakako ima svoje domete, ali, kao i u svemu i svačemu, u duhovnosti baš vrlo često, u religijama osobito, ta jednostavna suština je zatrpana i pretrpana silnim varijacijama i šemama, silnim teorijskim tumačenjima, silnim ceremonijama i ceremonijalnim detaljima, tako da se od nečega jednostavnog naprave komplicirana praksa i komplicirana "filozofija" tumačenja. I - što kompliciranija filozofija tumačenja i kompliciranija praksa stoje iza neke metode, kao i masovnija primena, to ona postaje SUGESTIVNIJA za svakoga ko krene da je primenjuje, te mu mnogo lakše i jače proradi vrlo suptilni placebo-efekat, odnosno, on samom sebi oduzme PRAVO NA KRITIČKO I NEPRISTRASNO PRAĆENJE procesa koji se primenom metode dešavaju, time, dakle, što je lajt-motiv poslednjih kolumni - postaje konceptualni zarobljenik. Nezavisno od mog kraćeg iskustva sa praktikovanjem joge, a uz podrazumevane razlike, ipak zajednički imenitelji za jogu i meditaciju dozvoljavaju da se u okviru kritičke analize koja sledi obe duhovne "tehnike" stave pod kapu istog sagledavanja, jer će se videti da im je suštinski momenat, kojim one sebi nabacuju konceptualna ograničenja, odnosno, mi sebi preko njih - isti.

 

Sa praktikovanjem meditacije krenuo sam, kao što reče Dante na ulazu u Pakao (a šta je Zemlja do region Pakla, dakle, imamo fenomen meditacije u Paklu) - na polovici svog (dosadašnjeg) životnog puta, sa dvadeset i nešto godina, što znači da u njoj imam dvadeset i nešto godina staža, odnosno, ne računajući poslednjih nekoliko godina, kada je sa njenim prakticiranjem počelo već uvelike nešto da škripi, da se puši, da se neki kotači i zupčanici u njoj krune, ne u tom smislu da mi nije išla od ruke, već u smislu intenzivnije zapitanosti nad njom, nad njenim REALNIM efektima, na šta me je ona sama izazvala. Sećam se i zelene knjige sa jagodom na naslovnim koricama (nekome sam ju posudio, nije mi vraćena, pouka: ne posuđujte drugima knjige o meditaciji!), prve knjige o meditaciji koju sam pročitao, poznatog autora M. M. Jogija, o transcedentalnoj meditaciji, čemu su sledila praćenja nekih predavanja učitelja transcedentalne meditacije, te upoznavanje sa drugim tipovima i praksama meditacije.

 

Učinak prve faze prakticiranja meditacije je nesporan, za svakoga ko nije bio u prilici da nešto slično isproba u životu, a nešto ga navede na put duhovnosti: POSTIGNE SE SOLIDNA RAZINA SMIRENOSTI. ONA RAZINA KOJA JE NEOVISNA O RAZGRADNJI UNUTARNJIH ENERGIJA. Ovo bih posebno naglasio, a biće osvrta na ovo i kasnije - svi mi nosimo u sebi UNUTARNJI SFERNI ZID TEŠKIH ENERGIJA, jedan domen smirenosti i smiriranja se može postići bez diranja u energije iz tog zida, bez pokretanja procesa kojim se one aktiviraju, da izbijaju u svest, itd. Bojim se da oni koji celog života ostaju na meditaciji - nikako i ne dirnu u taj zid, bojim se, ali - ne tvrdim.

 

To mi je bio zaista DIVAN period prakticiranja meditacije. Ko, rodeći se i radeći u postojećoj civilizaciji, nije iskusio nervozu i razdražljivost, te stresove?  Verovatno ga nema, ili još nije otkriven. (Otkriven je čovek star 1,8 miliona godna, ali - čovek današnjice, koji nije iskusio nervozu, razdražljivost i stresove - još nije!) Takvome, dakle, svakome od nas, UVOĐENJE REŽIMA PRAKTICIRANJA MEDITACIJE - SAMO PO SEBI DONOSI SMIRIVANJE I SMIRENOST. NEOVISNO OD TIPA MEDITACIJE I ISKUSTAVA SA NJOM, OD ISPRAVNOG ILI NEISPRAVNOG PRAKTICIRANJA MEDITACIJE - NESPORNI EFEKAT SE POSTIŽE SAMIM UVOĐENJEM SVAKODNEVNOG ILI SKORO SVAKODNEVNOG RITUALA IZVOĐENJA MEDITACIJE, KROZ RITUAL SAMOOBAVEZIVANJA DA SE ODREĐENO DNEVNO VREME NEPOMIČNO, MIRNO ODSEDI U JEDNOJ, DVE, TRI SEANSE OD PO DVADESETAK ILI VIŠE MINUTA.

 

Znam da bi se zbog ovoga, kada bi ovakve moje heretičke tekstove uopće i čitali, narogušili verni sledbenici neke od duhovnih škola kojima je meditacija u temelju. Da im kažem, da sve ovo tvrdim, a da su mi poznata istraživanja provođena i na Mahirišijevom Institutu, i drugde u svetu, da su mi poznati po meditaciju afirmativni rezultati dobijeni primenom znanstvene aparature, ali - uz sve to, nema dokaza da se do istih rezultata ne bi došlo primenom, kod eksperimentalne grupe, REŽIMA SVAKODNEVNOG NEPOMIČNOG SEDENJA, u dužini trajanja seansi meditacije, a bez ikakvog upoznavanja ljudi iz te grupe - sa idejom i praksom meditacije, dakle, DA SU ONI PREPUŠTENI DOSAĐIVANJU u okviru režima seansi sa takvim sedenjem.

 

Dakle, nema dokaza da su dobijeni rezultati odraz, prikaz specifične prirode meditacije, a ne nekih momenata preko kojih je meditacija povezana sa jednim drugim, širim fenomenom: OPUŠTANJEM, ali sistematičnim opuštanjem koje se provodi u okviru jasno razdeljenih seansi, kao što je to kod meditacije, dakako, i koje se provodi bez društva, televizije, razgovora... Preciznije: "obično" opuštanje, METODA GURUA ŽIVOTA, se od jedne tačke odvaja od meditacije i ide smerom razgradnje unutarnjih energija, što je vid efektivnosti iznad efektivnosti meditacije, no, to je neko drugo pitanje.

 

Nakon prve faze sa baš atraktivnim zalaženjem u zonu smirivanja (naravno, nigde i ni kod koga to ne ide tako jednostavno i pravolinijski, kao kada se priča, jer energije iz onog unutarnjeg sfernog zida svejedno probijaju, makar po malo, dozirano, te to smirivanje ide uz vrludanja ili uz kretanja malo napred, malo nazad), zašao sam, kao što i drugi slično zađu, u zonu rutinskog prakticiranja meditacije. Ta faza mi je, praktički, trajala do mog ličnog "donošenja akta o ukidanju" meditacije. Iz zone rutinskog prakticiranja meditacije poznato mi je stanje svesti koje se opisuje u teorijskoj literaturi o meditaciji, kao i u prenetim iskustvima onih koji se bave meditacijom: nešto što bi se moglo označiti blaženim osećajem usled lebdenja u unutranjoj praznini bez ijedne misli. Kao što rekoh - dok se ne dirne u unutarnje teške energije, takava mir i takvo blaženstvo su mogući, u današnje vreme, sa jačanjem sila Entropije mislim da je su oni sve manje mogući, osobito kod onih koji se bave duhovnošću uz funkcioniranje sa intenzivnijom uključenošću u masovnu svest. Nema šanse da kod takvih sile Entropije ne pokrenu, makar u kojoj meri, teške unutarnje energije, a tu mira i blaženstva iz literature o meditaciji ili iz nekadašnjih vremena prakticiranja meditacije - ni od korova.

 

I upravo tako - pre bilo kakve pomisli na slamanje konceptualnih ograničenja, kod mene je općeprihvaćeni, može se reći - sveti koncept meditacije počeo sam od sebe da se urušava UPRAVO ONDA KADA SU U MENI KRENULI INTENZIVNIJI PROCESI SUOČAVANJA SA UNUTARNJIM TEŠKIM ENERGIJAMA. Neke naznake o tome sam već davao u ranijim tekstovima, dao sam negde i Tolstojev opis tog psihološkog stanja, tačnije - procesa, a kome bi baš bila potrebna neka potpunija slika, može da nađe bilo koji opis tzv. "noći duše". Kod mene se to prvi put desilo 2005. godine. Proces pokretanja tih energija u nama može da bude manje ili više intenzivan, odnosno, može to da bude neka malo jača oluja u nama, a može da bude pravi uragan, može da bude "u igri" neka manja količina tih energija, a može i neko poveće breme. ŠTO SE VEĆA KOLIČINA TIH ENERGIJA POKRENE, ŠTO JE BURA U NAMA JAČA - TO SE U VEĆOJ MERI MEDITACIJA POKAZUJE NE SAMO KAO NEEFEKTIVNA, VEĆ KAO NEIZVODLJIVA, ČAK KONTRAPRODUKTIVNA. Ne bih traćio tekstualni prostor da opširno ovo opisujem, nekoga, ko ne veruje u ovakav  kauzalni sled, opširni opis neće ubediti, ko je imao makar približna iskustva u ovom smislu - uverio se da je odnos na relaciji meditacija-teški unutarnji procesi upravo onakav kakvog sam ga naznačio. Uostalom, sećam se da sam čitao i knjigu o brojnim dokumentiranim slučajevima psiholoških poremećaja izazvanih prakticiranjem meditacije, ne bih se zamarao da tražim takve knjige i dokaze, oni ništa u ovom kontekstu ne znače. Njih i ne spominjem zato što uopće meditaciju smatram opasnom i rizičnom, već što smatram, i što mi je iskustveno poznato, da se cela situacija sa njenim prakticiranjem, dakle, i sa efektima koji bi trebalo da se njome postižu - sa takvim unutarnjim procesima radikalno menja.

 

Malo konkretnije...

 

Situacija sa suočavanjem sa teškim unutarnjim energijama, "noć duše", sliči situaciji u kojoj se neko mesecima suočava sa nekim težim fizičkim oboljenjem, trpeći, često ili skoro svakodnevno, jake bolove. "Sliči" - još i više, i situacija sa ovakvim fizičkim oboljenjem je takođe vid "noći duše", s tim što se ona eksternalizovala, te u njoj čovek može da ima veću ispomoć medicine, za što je sasvim uskraćen dok se "bitka bije" na unutarnjem, psihološkom planu. Ako su bolovi skoro svakodnevno dosta jaki - čoveku ne samo da nije ni do kakve meditacije, nego i ako bi pokušao da je prakticira, ne bi mu pošlo za rukom. Odnosno, ako su bolovi podnošljiviji, njemu mogu polaziti za rukom dve-tri uobičajene dnevne seanse meditacije, one mu tada čak mogu biti i poželjne kao povremeno dnevno "udaljavanje" od bolova. ALI JE ČINJENICA DA ON PRITOM PROBLEME SA BOLEŠĆU I BOLOVIMA NI NAJMANJE MEDITACIJOM NE RAZREŠAVA, DA MU ONA TU NIŠTA NE POMAŽE. Uzmimo da se određena količina bolova mora istrpeti, kao pandan količini teških energija koje se time razgrađuju. Što se čovek prilježnije suočava sa bolovima - to se efikasnije oslobađa jednog dela te ukupne količine energije, koja mu je "data" da se u vidu te bolesti sa njome suoči. Što bi više vremena provodio u meditaciji, pod uvjetom da je to izvodljivo, jer bi mu time bilo sve lakše, pošto mu je fokus manje u bolovima - time bi se sve više udaljavao od akta suočavanja sa energijom-bolovima i sa njihovom razgradnjom. Uopće, smer meditacije iskazuje opće usmerenje onoga ko ju prakticira: imati fokus na jednoj, izabranoj tački, sve što mimo toga isplivava u svest - dopustiti da ode, da prostruji kroz svest, kako bi fokus sto posto bio na izabranoj tački. Kod onoga ko se suočava sa bolovima, PRIRODNI MEHANIZAM koji deluje je: fokus je upravo na bolovima, sami bolovi fokus "survavaju" u sebe. Tu čoveku nema druge do - da istrpi. Naravno, može da uzima lekove radi olakšavanja, ali - I LEKOVI SU VID BEŽANJA OD BOLOVA. Ne kažem da ih ne treba koristiti radi olakšavanja bolova, ali - činjenica je da preko njih mi bežimo od bolova, koji su vid energija koje izviru iz nekih naših dubina, ako sasvim tražimo i očekujemo spas od lekova, onda bežimo od suočavanja sa tim energijama. (Zato sam lekove u ovakvim situacijama koristio samo onda kada bi mi postajalo nepodnošljivo.)

 

Potvrdu za jedino ispravan stav, jedino ispravno postavljanje prema procesu pokretanja i izbijanja teških unutarnjih energija našao sam kasnije (u odnosu na vreme kada se on kod mene dešavao) u "Emocionalnom pročišćavanju", Dž. Raskina (mada je on od suštinski jednostavnog principa napravio kompliciranu teoriju, dakle celu opširnu knjigu, kao što to i inače biva u znanstvenoj paradigmi postojeće civilizacije), ja sam do takvog stava došao spontano, nastojeći da se bez teorijskih znanja snađem u onome teškom što me je bilo snašlo: SMIRENO SE SUOČAVATI SA UNUTARNJOM BUROM, GLEDATI SE SA NJOM OČI U OČI. Ne bi se moglo reći "prepuštati joj se", mada to deluje kao isto ili slično. "Suočavati se" ili "gledati se oči u oči" - znači kao da zauzmemo izvesnu distancu u odnosu na ta unutarnja dešavanja, ona nas potresaju, normalno, jer se u nama sve to dešava, ali mi smo kao promatrači, ili nastojimo da budemo promatrači. Uzmimo strah, jer te teške energije se mogu javiti i u tom vidu: mi se prepustimo strahu ako nam on izazove egzistencijalnu uspaničenost, ako osećamo da smo "u njegovoj vlasti", da ga se ne možemo osloboditi, da ne znamo šta ćemo i kako sa njim, a, nasuprot tome, stav distance i smirenog suočavanja je, na primer, ako kažemo: "Pa, neka se desi ono što se mora desiti!", jer strah ima za "temu" nešto loše što se može desiti nama samima ili našim bližnjima, te energije nas iznutra potresaju, ali MI SMO SVESNI DA STAVOM KOJI ZAUZIMAMO SAME TE ENERGIJE RAZGRAĐUJEMO. Strah nas potresa ili paralizira, ali mi nastojimo da sebe sa njim koji nas potresa promatramo kao objekat. Sve ovo mi je kasnije kristalno jasno iskustveno potvrđeno, dodatno i prihoterapeutskom praksom i teorijom Dž. Raskina.

 

Jednostavno, neke teške energije kreću iz dubina našeg bića, mi ih postajemo svesni prvenstveno  kao psiholoških problema (naravno, komplicirane su tu kombinacije na delu, može njih da pokrene ili da se one ispolje preko nekog vanjskog događaja, preko nekog fizičkog problema, bolesti, mogu same od sebe, reklo bi se - niotkuda, da krenu i pokrenu se, itd.). Najgori način je - IZBEGAVATI IH ILI IH POTISKIVATI. Ako nisu mnogo jake, možemo ih izbegavati prebacivanjem fokusa na nešto drugo. Poznato je DA SE NEKOME ČINI da mu je lakše, kada ga snađu ovakve "stvari", ako ide u društvo, ako nešto sa pojačanom pozornošću radi, ako se bilo čime bavi... Naravno, ne može niko celog dana da bude direktno pod udarom tih energija, preteško je i prejako to, mada ima situacija kada nas i ta nevolja snađe, ali - treba imati u vidu sam tip procesa: treba pomalo, povremeno bežati, da bismo si olakšali teret i pritisak, ali - treba imati u vidu da bekstvo NIJE TRAJNO REŠENJE. Slučaj potiskivanja je dovoljno obrađen u psihologiji, ono što se potiskuje - samo može pojačano, kao neki pritisak koji se sputava, a on sve više jača, da grune na načine u kojma nam je nepodnošljivo, ako ne na psihološkom planu, a ono na fizičkom, psihosomatski.

 

MEDITACIJA JE VID BEKSTVA OD TEŠKIH ENERGIJA I OD PROCESA U KOJEM SE ONE AKTIVIRAJU I IZBIJAJU U SVEST.

 

Samo suočavanje i razgradnja ovih energija  - ZNAČE ČIŠĆENJE I RAST NAŠE SVESTI.

 

Meditacija svakako nije bez efekta, ali - njome se dostigne jedan, možda i dosta skroman plafon u rastu svesti, DALJE SE NE MOŽE BEZ SUOČAVANJA SA SFERNIM ZIDOM TEŠKIH ENERGIJA KOJE NOSIMO U SEBI. Dobro se sećam perioda, koji je možda baš prethodio onom iz 2005. godine, kada sam konstatirao da ne osećam neke značajnije pomake u sebi. Redovno sam meditirao, naravno, dodatno i pratio duhovnu literaturu, dodatno isprobavao i još neke "tehnike", međutim, jasno sam osetio da nekih znatnijih pomaka nema, svakako ne onih atraktivnijih koji se opisuju u literaturi ili u opisima prakticiranja meditacije. (Duhovna hibernacija na koju smo u poslednjem periodu prisiljeni je nešto drugo. Govorim o dometima meditacije na individualnom planu.) Tek kada zađemo u procese suočavanja sa tamnim dubinama svog bića - osetimo velike pomake, koje nam meditacija ne može priuštiti. Taj potres 2005. godine doneo mi je kristalno jasno buđenje za Iluziju, čemu me dotadašnje meditiranje ni za korak nije približilo, ne čak ni prakticiranje po lekcijama iz "Kursa o čudima", čiji jedan od glavnih ciljeva jeste - igradnja svesti o Iluziji.

 

U svemu ovome treba imati u vidu društveni kontekst u kojem se neko nalazi. Nije uzalud još Jung naglašavao (prenosim objašnjenje po sećanju): da zbog veza sa kolektivnim nesvesnim - svako treba da praktikuje one vidove duhovnosti koji su tradicija kolektiva u kojem živi. Ne sećam se da li on govori baš o nekakvim psihološkim "opasnostima", ono što se meni vremenom pokazalo je - DA U TOM SLUČAJU NEMA KOLEKTVNOG OSNAŽIVANJA, odnosno, može biti kolektivnog slabljenja efekata onoga što se prakticira.

 

Nekima je možda poznata mala "istorija" sa vežbom "Pet Tibetanaca": doneo ju je neki pukovnik, koji je boravio negde... u Indiji ili na Tibetu, u ZAJEDNICI, samostanskoj, ili, šire, društvenoj, u kojoj je ta metoda praktikovana. Od oronule osobe pukovnik se preobrazio u PODMLAĐENU OSOBU, koju je teško bilo i prepoznati. On je, kada se vratio i kada je kontaktirao sa autorom knjige o "pet Tibetanaca", te se pojavio na nekom predavanju o njoj - izgledao kao osoba od četrdesetak godina, toliko su mu davali polaznici kursa, a imao je - oko sedamdeset godina! POSLE NJEGOVOG PODVIGA - NIJE ZABELEŽEN SLIČAN SLUČAJ EFEKATA "PET TIBETANACA".

 

ŽIVETI U ZAJEDNICI, U OKVIRU MASOVNE SVESTI, U KOJOJ POSTOJE ODREĐENI DUHOVNI MODELI, I U KOJOJ SE KROZ TRADICIJU PRENOSE PREDSTAVE, I VEROVANJA, O EFEKTIMA KOJI SE POSTIŽU PRAKTICIRANJEM TIH MODELA - ZNAČI OBEZBEĐIVANJE KOLEKTIVNO-NESVESNOG MILJEA ZA VELIKU VEROVATNOĆU INDIVIDUALNOG POSTIZANJA TIH EFEKATA. Otuda i sa meditacijom - nije nemoguće da se dospe do velikih i atraktivnih efekata kakvi se opisuju u literaturi, ukoliko se praksa meditacije upozna i savlađuje u zajednici u čijem kolektivnom nesvesnom postoji učvršćen obrazac predstave o efektima meditacije. Nema šanse, ili su one vrlo male, da se isti efekti pojave kod nekoga ko od početka do kraja ide sa meditacijom negde u nekom neboderu u Njujorku ili Parizu.

 

Neovisno o priči o meditaciji - MI NE MOŽEMO UISTINU DUHOVNO NAPREDOVATI BEZ STALNOG KONTAKTA SA TAMNOM STRANOM NAŠEG BIĆA. UOSTALOM, TO JE JEDAN OD POSTULATA, AKSIOMA SVETA DUALNOSTI: RAVNOTEŽU U NJEMU NE MOŽEMO NIKAKO IMATI SVE DOK SMO SAMO NA JEDNOJ "STRANI", MORAMO STALNO OSCILIRATI IZMEĐU DVE STRANE, između suočavanja sa teškim energijama, bilo da iz naših dubina izbijaju, bilo da ih "pokupimo" u interakciji sa drugima, i naših uzvišenijih stanja i težnji. Jer, šta god da postignemo, čemu god da težimo, ta strana nas čeka da se kad-tad suočimo sa njom, da je osvestimo. Odnosno, ovisi o nekakvom planu naše inkarnacije, ako on uopće postoji: možda smo planirali ili nam je planiran neki lakši put, što bi značilo da nam neće biti burnijih doticaja sa teškim energijama koje nosimo. U tom slučaju je pitanje dokle dosežemo sa meditacijom i šta REALNO njome postižemo.

 

Jer, meditacija nas "obavezuje" na određeni fokus: bilo da je to neka reč, neka slika, bilo da je nastojanje da ne mislimo ni o čemu, da nam unutarnja pozornost lebdi u praznini. JEDAN SUPTILNI NAPOR FOKUSA U SVAKOM OD TIH SLUČAJEVA POSTOJI, taj napor fokusa nas udaljava od teških energija u nama. Naime, do njih stižemo, manje ili više ih pokrenemo, ako zađemo u punu, dubinsku opuštenost. Jedan vid opuštenosti se svakako postiže i meditacijom, ali - ne i ona puna, dubinska, kojom dolazimo do teških energija. JER SUPTILNI NAPOR FOKUSA POSTOJI. Poznat nam je kauč kod psihoterapeuta: on postoji zato da se postigne što dublja opuštenost, a onda - ZALAZI SE U PROBLEME. Odnosno, šta se dešava sa onim ko se, kao što kažemo, celog dana dosađuje? Pozornost ponire sve dublje, SASVIM SPONTANO. I - DO ČEGA SE TAMO DOLAZI?! Kao što rekoh - neka neko u dosadi i bez fokusiranijih aktivnosti provede dva-tri dana, pa će se uveriti. Da su u toj dubini našeg bića sve sama lepota i harmonija - svi koji se dosađuju dostizali bi blaženstvo, osećaj neopisive sreće, itd.

 

Pojačavanje kaosa ili proces urušavanja, u svim sistemima, između ostalog, i u sistemima duhovnih i drugih ubeđenja, kao i delanja zasnovanih na njima. Ako dozvolimo da Entropija ima neku, kao što kažemo - pozitivnu, svrhu, onda je u ovom slučaju ona u tome što nam se BESKOMPROMISNO OGOLJUJU SVE VREDNOSTI, ili ono u šta kao u vrednosti verujemo.

 

URUŠAVANJE BI TREBALO DA BUDE PROCES KOJI PRETHODI IZGRADNJI NOVOGA. Jer, ako u jednom trenutku Entropija i Dekonstrukcija ne prepuste inicijativu uspostavljanju reda i Konstrukciji - onda dolazi propadanja svih sistema, pa i nas kao sistema. Verujemo da Neko ko upravlja Entropijom nema ovu drugu nameru u svom usmerenju, te da samo treba da imamo dovoljno strpljenja (a dokle?!) da Entropija dođe do svoje krajnje tačke i da se od nje započne kretanje u suprotnom smeru.

 

Ako bi se entropija vezivala, i na kozmičkom planu, za zatvorene sisteme, a mi skupa sa Zemljom smo u jednom zatvorenom sistemu, u Matriksu ili Karantinu, onda bi probijanje Karantina značilo kraj Entropije. No, ovo su samo neke slobodne asocijacije, ili metafora na osnovi entropije u termodinamici, ja bih se više držao onoga što jasno (i glasno) možemo konstatirati u dešavanjima u nama i oko nas, uz jasno delovanje Entropije.

 

Dakle, šta sve, uz njeno delovanje, primećujemo u nama i oko nas?

Tags:     meditacija      joga      duhovnost      svijest      vrijeme      zdravlje      4Dportal
Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Komentari  

 
+3 #1 Miroslav Prvulović 2013-10-24 22:37
(Opet dopuna u vidu sopstvenog komentara, ali - dođe mi kao zgodna za neka dodatna pojašnjenja. Kome smeta, može da ju ignoriše.)

Iz svih ovih "heretičkih duhovnih sagledavanja" kao da počinje da se pomalja neka viša funkcija i viša logika Entropije. Uz sve muke, nas-onih koji su kroz svoje bavljenje duhovnošću izoštrili svoju senzibilnost i pojačali svoju empatičnost, jer za nas-njih življenje u okvirima masovne svesti znači raspetost na križu, POŠTO SE MASOVNA SVEST ENTROPIJI SUPROTSTAVLJA, BOREĆI SE ZA STATUS QUO.

U nekome od duhovnih dela zapisana je jedna ideja koja se može uzeti kao zanimljiva hipoteza: do sada u našoj Galaksiji nije se desilo da neka planeta pređe na viši nivo vibracija i Postojanja, A SKUPA SA BIĆIMA KOJA SU NA NJOJ. Pošto je prelaz kompliciran i težak, nasuprot brojnim pričama uoči 2012. o tome kako je prelaz lagodan i veličanstveno prijatan događaj, kozmička je praksa da se planeta izdigne na viši nivo Postojanja, a onda da se bića odgovarajućeg nivoa svesti inkarniraju na njoj. Ovo što se dešava na Zemlji je iznimni eksperiment. Ako bi ovo tumačenje bilo točno, onda bi nam bile jasnije, i mogle bi se opravdati, muke onih koji su imali, u našem slučaju kao da bi se moglo reći - nesreću, da nešto više od pripadnika masovne svesti napreduju u rastu svesti.

I zaista, ako se malo zamislimo nad tim: kakav bi se to prelaz na viši nivo Postojanja mogao ostvariti, a da svi postojeći, i materijalni i nematerijalni sistemi ostanu da funkcioniraju kao i do sada (od državnih i financijskih do sistema koji čine naši duhovni nazori i metodologije)? POSTOJEĆI SISTEMI SU ANAHRONI U ODNOSU NA VIŠI TIP FUNKCIONIRANJA. Prosto je nesuvisla pomisao da bi sisteme mogli da menjaju ljudi koji u okviru njih funkcioniraju, smatrajući ih dobrima, maltene sasvim prirodnima. Odavno mi je to postalo jasno u školstvu (čiji sam žalosni deo): oni koji rade u školstvu funkcioniraju u svom radnom sistemu kao samim sistemom zombirani, sistem ih produkuje takvima, oni dalje učestvuju u produkciji sebi sličnih. Oni ne mogu u svemu tome da iskorače iz sopstvene svesti i da krenu u suštinsko reformiranje sistema, dodatno što su oni na dnu hijerarhije prosvetne vlasti i nemaju te mehanizme, sve da su i dovoljno svesni, jer nad njima su više razine vlasti, a tu se tek u profesionalni mešaju i politički domen i mnoštvo interesa koji nemaju veze sa dobrobiti onih, učenika, u čije ime TOBOŽE školski sistem i postoji.

Nema drugog načina do da se sistem uruši, u ovom slučaju školski sistem, da bi se na ruševinama gradio novi sistem. To urušavanje se uveliko dešava, i to je ta sila Entropije koju svako, sa odgovarajućom podešenošću svesti, može da je konstatira svuda, u sebi i oko sebe. O urušavanju sistema u kojem imam nesreću da radim ja govorim SASVIM UBEĐENO, jer ima za to signala na svakom koraku, već dve-tri godine (a to se ne podudara slučajno sa fazom prisiljenosti nekih od nas na duhovnu hibernaciju), jedino nisam siguran kada će se konačno urušavanje desiti i na koji način. A evo kako izgleda Entropija na delu u jednom školskom sistemu. Pedagoški primitivniji školski sistemi u balknskim zemljama su pogodniji za uočavanje Entropije, u sistemima koji su napredniji to se slabije uočava, ali, svejedno, kao što je bilo ukazivanja u ranijim tekstovima, nje ima i tamo, i ima ranije citiranih izvora koji ubedljivo o tome govore, o urušavanju planetarnog modela školstva.

Kada u sistem koji nije pod Entropijom ubacujemo postupke, modele, podsisteme - koji treba da koriguju i unaprede sam sistem, onda te efekte i dobijamo, sve bolji sistem, odnosno, sve bolje, efikasnije njegovo funkcioniranje. Kada u sistem koji je pod Entropijom takve "stvari" ubacujemo - samo dolivamo ulje na vatru, samo Entropiju pojačavamo. U sistem u kojem sam - poslednjih godina je ubacivano više takvih modela, sa namerom da se sistem i njegovo funkcioniranje poboljšaju, a to su uglavnom neki od modela iz razvijenijih zemalja, za svaki model je zadužen po jedan tzv. tim (kako to isprazno pompezno zvuči!), sa po nekoliko ljudi, pa tako imamo: tim za samovrednovanje , tim za školsko razvojno planiranje, tim za marketing, tim za bezbednost, tim za stručno usavršavanje, ima još svakakvih "timova", i ja ih ne znam sve. Svaki od timova ima svake godine ili svake... druge, treće godine svoja istraživanja i snimanja situacija, donosi zaključke, obavezne akcione planove za svaku godinu, propisuje zaduženja za ljude iz svog tima i iz kolektivu, itd. Silne aktivnosti i silne peripetije! Summa summarum: NI TRAGA OD MRVICE EFEKATA OD BILO KOJE OD OVIH AKTIVNOSTI! Suština se svela na to da se imaju pedantno ispisani svi potrebni dokumenti za svaku od ovih oblasti, da bi oni koji dođu da kontrolišu rad škola - imali šta da vide i na osnovu čega da daju školama ocene o radu. Tu i tamo se i izvedu neke aktivnosti, ali - i to više dođe kao neki formalistički namet, a ne kao aktivnosti koje daju vidljive efekte; čak i ako su ljudi u nekim slučajevima dovoljno "ludi", pa se zdušno angažiraju na realiziranju svega izmišljenog ili zamišljenog, tek onda je priča još teža, jer se bez pravog suštinskog efekta ulaže još više energije, u odnosu na situaciju u kojoj ljudi, bar sluteći da se radi o glupostima - samo zadato otaljaju.

Dakle, ubacuju se u sistem modeli i zahtevi koji dodatno ljude energetski iscrpljuju, a da to ni najmanje ne daje željene efekte, naprotiv - samo donosi veću haotičnost, jer se svi sve više gube u "moru" onoga što im je nametnuto. Postavlja se pitanje: a kako to ljudi koji rade u takvom sistemu ne vide, kako se ne pobune. Već je spomenuto: njihova svest je podešena da vidi u sistemu svrhovitost i funkcionalnost i tamo gde ih nema. Fenomen zombiranosti!

Jedan od načina da se "izađe na kraj" sa Entropijom je: pojednostavljiv anje samih sistema i njihovog funkcioniranja, što znači i smanjivanje energije koja je potrebna za održavanje sistema. Umesto toga imamo suprotno na delu: nastojanje da se sistemi spasu usložnjavanjem i mnoštvom kompliciranih procedura. ŠTO HAOTIČNOST SAMO POJAČAVA. Haotičnost koju ne vide oni KOJI NE ŽELE DA JE VIDE. Vezano za školstvo: ima tu signala na svakom koraku, naravno da im nije mesto ovde, međutim, znam sigurno da ovo nije samo priča o školskom sistemu u koji sam ovom inkarnacijom ubačen; ako ne u opisanim vidovima, Entropija se svakako može uočiti u nekim ZAMASKIRANIJIM OBLICIMA, ali je mora biti, jer je ona PLANETARNA POJAVA, u svim sistemima na planeti. I, što je još važnije, a već je naglašavano: ne treba je tražiti, "loviti" samo u vanjskim društvenim pojavama, već - i u nama samima, u nematerijalnoj sferi.

P.S. Naknadno mi pade na pamet: pogledajte samo procedure za prijem u Europsku uniju! Od pred-pred-pred pristupnih do pred-pred pristupnih praćenja i istraživanja, pregovora i studija, pa status kandidata za pridruženog člana, pa pridruženog člana, pa člana u široj zoni, pa onda: sa morem propisa i procedura kojima se pokriva maltene svaki detalj života i rada ljudi, i broj prasića koje će seljak imati na svom imanju, broj i sadržaj obroka za njih, i broj pčela koje će imati u košnici, a da bi uopće držao košnice - mora takođe proći kroz odgovarajuću kompliciranu proceduru.

Ne izaziva li to Europska unija Entropiju, da ju ova nokautira?!
Citat
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osvježi

Isus, Osho, Sai Baba, Icke...

Isus, Osho, Sai Baba, Icke...

- Pratimo, odgonetamo, dešifriramo arkonske distorzije, kako u nama samima, u našim mislima, tako i šire, te u onome što imamo kao tzv. društvene i civilizacijske tekovine (a valjda se...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:5156

Više...
Polivalentno ili umreženo mišljenje (1)

Polivalentno ili umreženo mišljenje (1)

- Neki od razloga koji nas mogu upućivati na potrebu potrage za novom paradigmom mišljenja, a u sklopu koncepta o iskrivljavanjima našeg mišljenja.

Budi prvi i komentiraj! Klikova:3467

Više...
Jedno od rješenja: fokus na rješenjima, a ne na problemima

Jedno od rješenja: fokus na rješenjima, a ne na problemima

Možda bismo ovo, i nikako ne slučajno, mogli usporediti s ronjenjem: mi udahnemo zrak, zaronimo u problem, u dubinu problema, bavimo se dolje (nije ovdje slučajan prilog "dolje") problemom, nastojimo...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:2812

Više...
Arkonske distorzije u umjetnostima

Arkonske distorzije u umjetnostima

- Umjetnosti, kao svijet lijepog, svijet Ljepote. Paradoksi u dijelu umjetnosti u kojem nam se Ljepota donosi preko ljepote ubistava i ubijanja, nasilja, gadosti, horora, perverzija... - Sa konceptom o...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:3380

Više...
Muke sa

Muke sa "našim" mislima koje nisu naše

Ključ: u isključivanju iz usiljenog misaonog kontinuiteta ili grča? U stalnoj fluktuaciji između misli i nemisaonosti (praznine uma)? - Naše misli svakako jesu moćne, moćne i u istinskom preobražavanju nas...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:7388

Više...
Probuditi se u planetnom Zatvoru, i - što onda?!

Probuditi se u planetnom Zatvoru, i - što onda?!

- Što nas uistinu čeka, i što nam predstoji, umjesto skoro pa stereotipa o duhovnom Buđenju sa kojim "nevjerojatno lijepa, mirna i ljubavlju ispunjena stvarnost vas čeka"?!

Budi prvi i komentiraj! Klikova:4027

Više...
Iluzija prosvjetljenja u svijetu iluzije (2)

Iluzija prosvjetljenja u svijetu iluzije (2)

- Pošto je pitanje prosvjetljenja/prosvjetljenosti jedno od najbitnijih u duhovnosti, osobito onoj koja makar samo inklinira ka istočnjačkom modelu, eto i potrebe za dodatnim činjenicama, tezama i argumentacijom u vezi...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:4598

Više...
Za Ko-Kreatora treba duhovno sazrijeti

Za Ko-Kreatora treba duhovno sazrijeti

- Prakticiranjem "Tajne", bez prethodno izvedene teške duhovne obuke: svojom energijom samo ojačavamo postojeći Stari svijet, te samo sve dublje svoju svijest uranjamo u Iluziju. -  Onaj tko je prošao...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:4343

Više...
Iluzija prosvjetljenja u svijetu Iluzije (1)

Iluzija prosvjetljenja u svijetu Iluzije (1)

- Iz kritičkog istraživanja dominantnih duhovnih paradigmi i njihovih krunskih segmenata - ideala (u ovom slučaju je to prosvjetljenje), dobivamo materijal za trasiranje puta novoj duhovnoj paradigmi i njezinom krunskom...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:4154

Više...
Bog-Jedan-jedini Bog vs Viši Bog

Bog-Jedan-jedini Bog vs Viši Bog

- Vjera u Boga-Jednog-jedinog Boga: kao OPS-zamka. Alternativa: vjera u Boga koji je iznad svjetova Dobra i Zla.

Budi prvi i komentiraj! Klikova:4261

Više...
Kritičko mišljenje i osobne duhovne teorije

Kritičko mišljenje i osobne duhovne teorije

- Kritičkim mišljenjem izbjegavamo zamku vezivanja samo za jednog duhovnog autoriteta, autora, učitelja, odnosno za jedno djelo, teoriju, model... Njime si omogućavamo izbor za nas najboljeg, najprihvatljivijeg u mnoštvu djela...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:4028

Više...
MIROSLAV PRVULOVIĆ: Transcendiranje anakronoga svijeta (6)

MIROSLAV PRVULOVIĆ: Transcendiranje anakronoga svijeta (6)

- "Biti sretan i uspješan!" - uz sve šire planetne armije bolesnih i depresivnih!

Budi prvi i komentiraj! Klikova:4107

Više...
Otkrivanje

Otkrivanje "Tajne" - kao kozmičko-planetna podvala?

- Kozmičko-planetna energetska dešavanja navode nas na okretanje ka Višem, ili nam sugeriraju evolucionistički smjer. Evolucionističko upražnjavanje metodologije "Tajne", koje bi bilo u funkciji tog fokusa, moglo bi nas dovesti...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:6303

Više...

"Logika Stada" i promjene

- "Logika Stada", koja uvjerljivo dominira u masi čovječanstva - nije, tj. ne koristi se ovdje u smislu neke uvredljive kategorije kojom neki od nas, koji su je osvijestili i...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:5281

Više...
Bog (Apsolut, Izvor) - ateizam - Evolucija - Energija

Bog (Apsolut, Izvor) - ateizam - Evolucija - Energija

- Religioznost ne znači sama po sebi rast svijesti. - Pravi faktori za rast svijesti su u sferi evolucionizma. - Ne Bog-Apsolut-Izvor (naravno da oni kao nekakva konceptualna poštapalica nisu...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:6146

Više...
Shavasana i praksa izvankonceptualizma

Shavasana i praksa izvankonceptualizma

- Praksa izvankonceptualizma u trokutu između: meditacije, emocionalnog pročišćavanja (Dž. Raskina) i shavasane (joga nidre). - Kome ona u opisu djeluje kao banaliziranje duhovne prakse (kakva je to duhovna praksa...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:4378

Više...
Hibernacija u Entropiji

Hibernacija u Entropiji

- Strategija s Entropijom, provjereni način: pojednostavljivanje svega u životu, svega onoga što od nas ovisi, na što možemo utjecati, te što više relaksacije.

Budi prvi i komentiraj! Klikova:5119

Više...
S. N. Lazarev, ljubav prema Bogu i praksa izvankonceptualizma

S. N. Lazarev, ljubav prema Bogu i praksa izvankonceptualizma

- U nekima od duhovnih učenja: um nam kreira i pokreće koncept preko kojeg želimo da osjećamo ljubav prema Bogu, što je pod znakom pitanja s obzirom na još uvijek...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:7191

Više...

Kolumnisti

Popularno

Novosti

Kolumne



Partneri

Prijava

Registracija

*
*
*
*
*

* Polje je obavezno