Croatian English French German Italian Russian Spanish Swedish

4Dportal.com Facebook Profil4Dportal.com Twitter4Dportal.com YouTube kanal4Dportal.com RSS

A+ R A-

3D Zemlja: svet miline ili svet jeze?! (2)

8258

- 3D Zemlja je, kao svet dualnosti - i svet miline, i svet jeze, u kojem može biti prijatno, divno, nadahnjujuće, uživancija jedna - samo onima koji se nisu probudili za Iluziju! - Nova dimenzija fokusiranosti na pozitivno: OČITAVANJE ("dešifriranje")  svojstava viših pozitivnih svetova u pozitivnostima ovog sveta. - Otuda i značaj dubljih motiva sa kojima nešto radimo ili sa kojima reagiramo: sređeno dvorište ne nosimo "na onaj svet", nosimo težnju ka lepoti i sređenosti, ljubav ka lepoti i sređenosti, razvijanima, uvežbavanima, između ostalog, i u sređivanju dvorišta.


6. Perspektiva se menja sa duhovnim rastom

Najpre malo o tom famoznom duhovnom rastu, možda je on nečijem uhu dobio status fraze, pa mu pomalo smeta kao nenaštimovana žica na gitari. A, šta ćemo, takvi su nam ovi 3D jezici, nema obilja izraza da iskažu mnoštvo finesa jedne iste pojave.

 

Neko elementarno objašnjenje, šta se krije iza pojma duhovnog rasta, objašnjenje koje je, uglavnom, onima koji se uopšte zanimaju za ovu oblast, već i podrazumevano. Možemo ga vezati najpre za interesiranje, a onda i za razne vrste aktivnosti koje se na terenu duhovnosti poduzimaju. Da, jeste, ili bar pretpostavljamo da jeste, celokupno Postojanje organizirano sa podrazumevanom namerom rasta u svesti svih bića, rasta svega što postoji, jer povratak Izvoru, kako se u mnogim delima tumači Svrha, znači napredovanje. Stagnacije i nazadovanja koje možemo uočiti u mnogočemu, ukoliko smo imali prilike da to uočimo, svakako su kao nekakve faze ili predasi u najširoj slici sveopšteg napredovanja.

 

Dakle, možda i oni koji su opsednuti vrednostima i igrama ovog sveta - takođe imaju svoje lekcije koje ih, makar nekim puževskim koracima, poguruju napred u svesti, možda ima i onih koji čine i veće korake, jer ih život ubacuje u takvu vatru, a da oni i ne znaju, konceptualno, šta je to duhovnost, i šta je to duhovni rast... Ipak, da bi nam bilo bistrije samo ovo tumačenje, uzimamo puko interesiranje za duhovnost kao možda inicijalnu poziciju, kada neko po impulsima iz svoje duše, odluči da krene na duhovni put. On time možda još nije direktno krenuo, možda samo pribavlja informacije o tom putu i o vrsti i o izazovima takvog putovanja, ali - svakako je blizu toga, da zakorači. On ima svoje 3D opsednutosti, ali - proradilo mu i interesiranje za duhovnost. Dovoljno, za početak. Sećam se poruke jednog člana, sa jednog duhovnog foruma na kojem sam svojevremeno "visio" (parafraziram): mi bacili janje na ražanj, okupilo se tu društvo, pričamo, šalimo se, uživancija jedna, a ja, u pauzi, dođoh da vidim šta mi radi moje forumsko društvo.

 

Onda, dalje, ima onih koji već gaze duhovnim stazama godinu, dve, neko i više, neko se tim putevima i napatio, i nalutao, i nagutao zabluda, i naoduševljavao... Ima onih koji još lutaju, kao Odisej, ima onih koji su stigli do neke svoje mirne luke, do nekog dela ili autora (izbegavam da spominjem duhovne učitelje, već se podizala prašina oko njih), autora-duhovnjaka, ili im se, jednostavno, njima samima iskristaliziralo šta je šta u duhovnosti. Neki su se pritom oslobodili nekih ili mnogih iluzija, neki misle da jesu, a nisu sasvim, neki se još i ne snalaze u tome šta jeste a šta nije iluzija, te im je i sam pojam "svet Iluzije" nekako drčan...

 

Svejedno, uzimam da smo svi mi, ovakvi i onakvi, ali sa ovim tipom interesovanja, usmerenja i nastojanja - na duhovnom putu. Ne bavimo se time šta je ko, koliko i kako postigao, dokle stigao, važno je da smo nedvosmisleno na istom putu, odnosno, da se krećemo istim smerom, sa istom namerom ili ka istom cilju.

 

Ovo naglašavanje, jesmo-nismo na duhovnom putu,  je itekako smisleno, a ja se i inače trudim da budem smislen, koliko mi to nekakva duhovna podloga, materijalizovana kroz poruke na ovom "dell" lap-topu, dopušta; dakle, smisleno,  jer u "sučeljavanju" sa prethodnim tzv. "tajnaškim" idejama i konceptima rađa vrlo zanimljive konsekvence, zaključke, teze, i još štošta korisno za obratiti pažnju.

 

Jedno je, izgleda, kada se živi po inerciji i po stereotipima, živi se onako kako i drugi žive, sa ciljevima i vrednostima koje i drugi imaju: što bi se izdvajao iz mase, što bi umišljao da si pametniji od drugih. Odrastaš voljen od svih, jer svi vole decu, provodiš se u mladosti, gledaš da završiš potrebne, odabrane škole, zaposliš se, osnuješ porodicu, ostvariš potomstvo, na poslu postigneš rezultate koje možeš postići, imaš neke svoje zanimacije posle posla, imaš razgovore sa prijateljima i susedima, imaš godišnji odmor, imaš blagdane, slavlja... Dođu starost, penzija, bolesti, počneš da razmišljaš o "odlasku", možda i ne bi, ali te tvoji vršnjaci, koji već polagano počinju da "odlaze", nesvesno podsećaju na to...  I - šta tu ima da se izmišlja i da se traži nešto više, kada tako žive, rade i misle svi oko tebe?!

 

Drugo bi moglo da bude ono što je bilo u prvom tekstu o 3D Zemlji: kada neki požele da uzmu svoj život u svoje ruke, kada se sete, ili ih neko podseti, na ideju o ko-kreatorstvu sa Kreatorom, shvatajući da ko-kreatorstvo znači ko-kreiranje života po svom nahođenju, i znači uživanje u tako ko-kreiranom životu, i znači pretplaćenost na doživotnu pozitivnost, i znači težnju sreći na svakom koraku. Varijanta koju nije štetno ni ružno isprobati, naprotiv, ali... koja nekako ipak nije po ukusu onih koji teže dubinama (njihanju dubina, što bi rekao Rilke). Dozvolimo da ima takvih, među nama, ma koliko nam kao obični, mirni i povučeni ljudi delovali.

 

E, onda dolazi ono treće, ne treći put, koji je Gurđijev opisao kao takođe nedovoljni, nasuprot njegovom četvrtom, već bi ovo bio treći kolosek nakon prethodna dva. To je kolosek već jačeg, vidnijeg, odlučnijeg zaokreta ka duhovnosti, ka interesovanju za duhovnost, ka bavljenju duhovnošću, koja znači i rast svesti, makar kakav, makar koliko uspešan, ali - interesovanje, pokušaji kretanja ili uspešnija kretanja ovim tračnicama očigledni su.

 

Na prvom koloseku se i ne razmišlja mnogo o kvalitetu života. Naravno, nesvesno se teži kvalitetnom životu, to je nekako čoveku "urođeno", ali - ne prave se od toga neka posebna životna filozofija i strategija: živi se kako žive i ostali, gledaš da uvek prolaziš najbolje što možeš, da ti bude najbolje što može, da imaš najviše što možeš da stekneš, da budeš najbolji tamo gde se trudiš i tamo gde su ti životne vrednosti... Na drugom koloseku kvalitetan i KONTROLISAN život, dakle lep život koji rađa zadovoljstvo i sreću - pretvoreni su u životnu filozofiju i iz nje proizašlu životnu strategiju. Videli smo u prvom tekstu na koji način i u kojem smislu.

 

Kako u vezi sa ovim stoji stvar sa onima koji su na duhovnom putu?

 

 

7. Duhovnost tipa "život je lep!"

 

I u predstavama onih koji su ne teren duhovnosti kročili tek u tom smislu što pokazuju interesovanje za nju u vidu čitanja knjiga - jasno je da duhovni rast znači proširivanje svesti,  kojim se dublje, intenzivnije, sveobuhvatnije i percipira i shvata sve postojeće. Jedan autor  (nažalost, ne mogu da ga nađem, objašnjenja se odlično sećam) je to na zanimljiv način objasnio: ako imate volumen svesti loptice za golf, kada ujutru ustanete i ugledate svet oko sebe, kada čitate knjigu, i tako dalje, dakle, sve što radite u toku dana, i uopšte - radite iz "unutrašnjosti" tog kapaciteta svesti. Ako imate volumen svesti teniske loptice, pa fudbalske, pa košarkaške lopte - opet: sve prethodne aktivnosti, doživljavanja i rezonovanja uvećani su za uvećani volumen svesti.

 

Po predstavama svakako većine onih koji kreću na put duhovnosti - povećavanje volumena svesti, kao povećavanje spoznajne prodornosti i kvaliteta percepcije kao da znače sami po sebi i POBOLJŠAVANJE KVALITETA ŽIVOTA, tačnije - poboljšavanje doživljavanja života. Pojednostavljeno rečeno: kao da onaj ko napreduje na duhovnom putu život doživljava sve lepšim i lepšim. U odnosu na drugi kolosek, kolosek onih koji kvalitet života vezuju za ono što imaju i što nastoje da privuku u svoj život, ovde se to ne vezuje za vanjske momente, već unutarnje: čovek na duhovnom putu jednostavno uživa u životu, lepo mu je - samo po sebi, jer takvim doživljava život, nezavisno od onoga što ima ili nema.

 

Po predstavama onih kreću putem duhovnosti ovo je skoro podrazmevana posledica duhovnog rasta. Ima dosta samih duhovno naprednih, koji su smatrali da su prosvetljeni ili su ih drugi takvima smatrali, koji su, najčešće i delovali kao duhovni učitelji - koji takvu koncepciju potvrđuju: duhovnim rastom se postiže stanje blaženstva, prefinjeno i uzvišeno uživanje u životu, sve stvari ovog sveta dobijaju novu vrednost, dobijaju novu lepotu; istovremeno, čovek nije vezan za sve te stvari, ali mu ne smeta da ih doživljava kao lepe, možda mu baš to i dozvoljava da ih doživljava kao lepe na jedan dublji način. Sam život takve osobe višeg duhovnog dostignuća kao da je konstantno lebdenje u blaženstvu.

 

Primećujemo: u ovoj duhovnoj koncepciji postignut je isti cilj kao onaj kome teže "tajnaši", kroz borbu da budu konstantno pozitivni i da kontrolišu život - osećaj "život je lep", stanje sreće, blaženstva, samo što je kod duhovnih to na jednoj visokoj razini, nevezano za vanjske vrednosti, neuslovljeno vanjskim vrednostima.

 

A. de Melo, "Buđenje": "Grupa ljudi umirala je od žeđi na jednom brodiću, nedaleko od brazilske obale. Pojma nisu imali da je voda po kojoj plove u stvari slatka, jer se reka na tom mestu ulivala takvom snagom u more da je dopirala nekoliko milja ka pučini. Mogli su da je piju, ali nisu znali. Na isti način, okruženi smo radošću, srećom, ljubavlju. Većina ljudi kao da ništa ne zna o tome. Šta je razlog? Pretrpeli su pranje mozga. Hipnotizovani su, uspavani. (...) Probudite se! Promenite svoj stav. Pokušajte da gledate na stvari s nove tačke gledišta! Jer "carstvo je ovde"! (...) Život je banket, a tragedija je što većina ljudi umire od gladi. Zato, probudite se! To je oslobađajuće! To je čudesno!"

 

Š. N. Maharadž, "Ja sam to": "Svesnost postojanja je blaženstvo. (...) Vaša stvarna priroda ima beskonačan kapacitet da uživa. Ona je puna oduševljenja, poleta, ljubavi, naklonosti. Ona širi, rasprostire svoje zračenje, bliskost, na sve što dođe u njen fokus svesnosti... (...) Ono što ste vi je vaše istinsko Sopstvo, vi ga volite, i šta god da radite, vi to činite za vašu sopstvenu sreću. (...) Kada znate bez trunke sumnje da isti život teče kroz sve, i da ste i vi taj život, vi ćete sve voleti spontano i prirodno."

 

Osho, "O prosvetljenju": "Tih sedam dana su bili dani ogromne transformacije, totalne transformacije. A posljednjeg dana, prisustvo jedne totalno nove energije, novog svijetla i novog ushićenja, postalo je tako intenzivno da je bilo skoro nepodnošljivo – kao da sam eksplodirao, kao da sam letio od   blaženstva. (...) Bilo je kao val plime blaženstva.   Čitav dan je bio čudan, divan, i to je bilo slamajuće   iskustvo. (...)  Onih sedam dana su bili tako lijepi da sam bio spreman umrijeti, ništa drugo nije bilo potrebno. Oni su bili tako neizmjerno blaženi, bio sam tako zadovoljan..."

 

Šta je kod duhovnjaka ove "orijentacije" sa aspektima života, i života na ovoj planeti, koje smo označili kao - "druga strana medalje", "tamna strana meseca na Zemlji"? Da li oni znaju, da li viđaju, kako reagiraju na zla, na patnje ljudi oko sebe, ili ljudi na planetu? Kaže se, i oni kažu: izdigli su se iznad dobra i zla. U redu je to, u redu da ih više sopstvena ni tuđa patnja ne potresa i ne izbacuje iz koloseka, ipak, malo kanda nešto "škripi" u toj slici: oko njih se ljudi i životinje ubijaju, pate umirući, PATNJOM SE ZASIĆUJE VAZDUH I NATAPA TLE ZEMLJE, A ONI - BLAŽENSTVUJU!

8. Prelaz: stanje svesti i status pesnika u društvu

 

Nije slučajno Štajner, vezano za duhovna razmatranja, davao poseban značaj umetnosti i umetnicima. Umetnici jesu vezani za prikaz postojećeg sveta, tragaju za lepotom u njemu, umetnost je predmet estetike, nauke o lepom, ipak, umetnost oplemenjuje, uzvisuje realnost koju je prikazala, nije joj cilj da je prikaže bukvalno onakvom kakva je. (Tj. možda je postojao jedan jedini pravac u kojem se težilo bukvalnom, sirovom prikazu: naturalizam.) I ružno, gadno - predmet su umetničkih prikaza, ali - u okviru umetničkog dela: oni dobijaju novu dimenziju, naizgled paradoksalno, oni postaju lepi. Dok promatramo ili pratimo nešto ružno i gadno u umetničkom delu, mi ga pratimo sa ESTETSKOM DISTANCOM, dakle, ne povlađujući pukoj bukvalnoj percepciji, već kroz veo logike i konteksta umetničkog dela.

 

Stoga bi umetnici u svojim umetničkim nastojanjima predstavljali nekakav prelaz između stanja svesti ljudi koje duhovnost uopšte ne zanima, i onih koji koračaju putem duhovnosti. Odnosno, neki od njih otkrivaju, ili naznačuju iskorak iz varijante duhovnog blaženstvovanja na 3D Zemlji.

 

Umetnici polaze od fizičkog sveta, ali ga oplemenjuju, uobličavaju tako da on postaje sličan nekom uzvišenom svetu. Govorimo o težnjama, naravno da nema ili ne mora biti nikakve sličnosti u bukvalnom sadržaju: jedno su sadržaji, slućeni, zamišljani, sveta iz nekog višeg denziteta, drugo ovozemaljski sadržaji umteničkih dela, ali, kao što je rečeno, težnja uzvišenom, oplemenjenom prikazu ih povezuje.

 

Umetnici, dakle, polaze od sveta u kojem žive, uzimaju iz njega teme za svoja dela, ali te teme uzdižu na jedan viši nivo postojanja, udahnjujući im duh Lepoga i Lepote. Oni vizije takvog sveta najpre formiraju u sebi, nose u sebi, a potom ih zabeleže, naslikaju, itd, dakle, materijalizuju za druge.

 

Reklo bi se: baveći se uzvišenim i lepim, i njima samima bi trebalo da je "sve ljepo", da svet oko sebe doživljavaju kao rajsko mesto. Ali, mnogi otkrivaju da nije tako, da produkovati i nositi takvu Lepotu u ovakvom svetu ne da nije prednost, već - opterećenje. Ako bi se to prevelo na teren duhovnosti: onaj ko se sve više u ovakvom svetu posvećuje duhovnom rastu i vizijama nekog uzvišenijeg sveta - kao da počinju da pritiskuju i guše vibracije ovog sveta, umesto da počne sve više da uživa, on počne sve teže da se oseća.

 

Na Cesarovićevog umetnika (metaforično prikazan kao oblak) niko ne obraća pažnju, jer ljudi su opsednuti materijalnim vrednostima ("Al' oči sviju ljudi bjehu / Uprte u zemne stvari. / I svak je iš'o svojim putem: / za vlašću, zlatom il' za hljebom...). Dok je išao svojim nebom, "krvareći ljepotu" (lepa aluzija na oblak obasjan suncem na zalasku), stvarajući svoj svet u mukama, vetar visina koje je dostigao - razneo ga je. Ako bi se iz ovoga izvukla duhovna pouka: ne naglašava se uzalud značaj uzemljenja u duhovnom radu ili u fokusiranosti na više svetove (da nas "vetar visina" ne "raznese").

 

D. Cesarić: Oblak

 

U predvečerje, iznenada,
Ni od kog iz dubine gledan,
Pojavio se ponad grada
Oblak jedan.

Vjetar visine ga je njih'o,
I on je stao da se žari,
Al' oči sviju ljudi bjehu
Uprte u zemne stvari.

I svak je iš'o svojim putem:
za vlašću, zlatom il' za hljebom,
A on - krvareći ljepotu -
Svojim nebom.

I plovio je sve to više,
Ko da se kani dići do boga;
Vjetar visine ga je njih'o,
Vjetar visine raznio ga.

 

Opet, Bodlerov umetnik, tj. pesnik, kao albatros, koji je kralj visina, dok je u svojem svetu, u svetu uzvišenih tvorevina, smešan je i slab, nemoćan, ponižen, dakle, lepota života je daleko od njega, dok je na zemlji, među ljudima, u običnom, svakodnevnom životu.

Š. Bodler: Albatros

Dokoni mornari od zabave love
često albatrose, silne morske ptice,
na putu nemarne, tihe pratilice
lađa što nad ljutim vrtlozima plove.

Na daske od krova spuste ih sputane.
Kraljevi azura, nevešti, zbunjeni,
belim i ogromnim krilima skunjeni
mašu k'o veslima na obadve strane.

Maločas prekrasan, a sad smešan, jadan,
krilati se putnik bori s okovima;
s lule jedan mornar duva mu dim gadan
u kljun, drugi mu se ruga skokovima.

Tom knezu oblaka i pesnik je sličan;
on se s burom druži, munjom poji oči,
ali na tlu sputan i zemlji nevičan,
divovska mu krila smetaju da kroči.

 

9. Poluprelaz, od književnosti ka duhovnosti: Tolstojevo iskustvo

Tolstoj sugestivno opisuje veliki duhovni preokret koji se desio u njegovom životu. On je imao sve što se poželeti može, bio je srećan, život mu je bio lep. Desio mu se potres u svesti, u dubini svog bića shvatio je iluzornost lepote takvog-ovakvog života na Zemlji, život mu je postao besmislen. Jer je nasuprot iluzornosti lepote ovog sveta na nivou duše osetio, shvatio vrednost viših, savršenijih svetova, koje je on sabrao u oznaci "žeđ za Bogom". Sa svešću o višim svetovima i višim vrednostima - ovozemaljski život gubi stara uporišta i stare vrednosti, staru lepotu, dobija novi smer i smisao.

''''Tolstoj pripovijeda kako je negdje oko svoje 50-te počeo doživljavati trenutke zbunjenosti, kao da ne zna “kako živjeti” i “što raditi”.

 

Život je prije bio očaravajući, a sad je jednolično trijezan, više nego trijezan – mrtav.

Ono, čije je značenje oduvijek bilo samo od sebe očito, sada je bez značenja.  Pitanja “zašto?” i “što zatim?” počela su ga opsjedati sve češće i češće.

 

(...) “Osjećao sam”, kaže Tolstoj, “da je u meni puklo nešto na što se moj život uvijek oslanjao, kako mi nije ostalo ništa na što bih se uhvatio i kako je u moralnom pogledu moj život prestao.

Nepobjediva me sila gonila da prekinem svoje postojanje, na ovaj ili onaj način. Ne bi se baš moglo reći da sam se želio ubiti, jer me sila koja me odvraćala od života bila obuhvatnija, snažnija, općenitija od svake puke želje. Bila je to sila poput moje stare težnje za životom, samo što me gonila u suprotnom smjeru. Bila je to težnja čitavog mog bića da pobjegnem od života.”

“Nisam znao što želim. Bojao sam se života; nešto me vuklo da ga napustim, a unatoč tome još sam uvijek od njega nešto očekivao.

 

Sve se to događalo u vrijeme kada sam, što se tiče vanjskih okolnosti, trebao biti savršeno sretan. Imao sam dobru ženu koja me ljubila i koju sam ja ljubio, dobru djecu i veliko imanje koje se povećavalo bez moje muke. Rođaci i znanci poštovali su me više nego ikad. Uza sve to ne bijah niti lud niti bolestan. Naprotiv, bio sam tjelesno i duševno tako snažan kako sam to rijetko susretao u ljudi mojih godina.”

“A ipak ničem što sam radio u bilo kojem dijelu svog života, nisam mogao pridati neko razumno značenje. Bio sam iznenađen što to nisam uvidio od samog početka. Čovjek može živjeti samo dok je omamljen, opijen životom, ali kad se otrijezni, ne može a da ne vidi kako je sve to glupa prevara. Najveća je istina da u životu nema čak ničeg zabavnog, ni luckastog; on je prosto-naprosto glup i okrutan.”

“No mora biti nešto, govorim često sam sebi, što sam propustio opaziti ili shvatiti. Nije moguće da je ovo stanje očaja čovječanstvu prirodno. Tražio sam, ne nemarno već marljivo i uporno, danima i noćima. Tražio sam kao čovjek koji je izgubljen i traži spas – i nisam našao ništa. Bio sam, štoviše, uvjeren da svi oni koji su prije mene tražili odgovor u znanostima također nisu našli ništa. I ne samo to, nego i da su spoznali da je upravo ono što me dovodilo do očajanja – besmislena beznačajnost života – jedino neosporno znanje koje je čovjeku dostupno.”

 

“Cijele te godine, dok sam se gotovo neprestano pitao kako da sve to završim, metkom ili užetom, cijelo to vrijeme, usporedno sa svim tim zamislima i zapažanjima, srce mi je venulo zbog jednog drugog osjećaja. Ne mogu ga nazvati nikako drukčije nego žeđi za Bogom.

Ta čežnja za Bogom nije imala nikakve veze sa mojim razmišljanjima – ona im zapravo bijaše izravno suprotna – ali je dolazila iz srca. Bio je to kao nekakav osjećaj straha koji je djelovao tako da sam se osjećao kao siroče i osamljen usred svega toga što mi se činilo tako stranim. A taj osjećaj straha bio je ublažen nadom da će mi netko pomoći.”

 

Kako bilo da bilo, Tolstoj je, čini se, postavljajući sebi bezbroj pitanja, dolazio do spoznaje za spoznajom. Najprije je zapazio kako u svom uvjerenju da je život besmislen uzima u obzir samo ovaj konačni život.

Tolstoj: “Sve otkad postoji čovječanstvo, gdje god je bio život, bila je i vjera koja omogućuje življenje. Vjera je smisao života, smisao zbog kojeg čovjek samog sebe ne uništava nego nastavlja živjeti. Kad čovjek ne bi vjerovao da mora za nešto živjeti, on uopće ne bi živio.

Pojam beskonačnog Boga, božanstvenosti duše, jedinstva čovjekovih djela s Bogom – pojmovi su usavršeni u beskrajnim tajnim dubinama ljudske misli.'' (Iz knjige W. Jamesa, "Raznolikosti religioznog iskustva")

 

 

10. Opomena duši - fizički svet nije njen svet

 

Hermes Trismegistos se obraća duši, dakle, čoveku kao nosiocu duše, ali time želi da naglasi uzvišenu suštinu ili česticu viših svetova u čoveku. Kroz mnoštvo varijacija on podseća dušu-čoveka da je fizički svet ("svet nastajanja, cvetanja i nestajanja") jedno teško i ružno stanište, koje postoji za čišćenje i za rast duše, ne i za DUŠINO UŽIVANJE U NJEMU. Duša može uživati u nečem višem, sreću joj mogu donositi misli i vizije svetova iz kojih potiče, ne ovaj svet u kojem se našla, trenutno, i, dakako, sa svrhom. Ovaj svet je sve drugo, samo ne svet u kojem se može blaženstvovati, ukoliko je duša došla do spoznaje njegove iluzornosti. Buđenjem duše, spoznavanjem iluzornosti ovoga sveta, ona se u svojim radostima i uživanjima sasvim odvaja od ovog sveta, njih, uzvišene, traži u uzvišenim svetovima.

 

Dakle, evo kako H. Trismegistos opominje dušu:

 

"Svojstva materijalnog sveta nikada nisu stalna. Ona su neprestano u međusobnom sukobu i neusaglasiva su. Zato budi oprezna, o, dušo. Okani se tog privida, jer to su stvari sa kojima ne bi trebalo da se povezuješ.(...)

 

Materijalni svet se sastoji od čistih i nečistih stvari.

 

Materijalni svet je nečistota nečistote. On je u najvećoj meri ispunjen bukom. Misli na to da te ovim postavljam pred znamenje. Ako želiš ono što je apsolutno čisto, neukaljanu čistotu duše, onda moraš da je tražiš negde drugde, a ne u svetu stvari koje dolaze i odlaze.

 

(...) Okani se ove prirode, o, dušo; odreci je se. Prestani da je voliš. Plaši je se. Čuvaj se patnje ka kojoj te na kraju vodi, i okreni se svom svetu koji je koren i praporeklo tvog postojanja. To je mesto za biće koje je tako visokog ugleda i ranga kao što si ti.

 

(...) Istinska sreća je stanje koje ne vodi do prezasićenja. Sve sa čime se duša suočava u svetu nastajanja, cvetanja i nestajanja vodi do prezasićenja, a to se ne može nazvati istinskom radošću.

 

Ako duša u ovom svetu traži radost, onda traži nešto što ne postoji i što se u njemu ne može pronaći. Mnogi stanovnici ovog sveta marljivo traže radost, ali traže uzaludno. (...) Ne postoji niko ko je zadovoljan svoji životnim stanjem.

Duša traga lutajući naokolo po ovom svetu kako bi pronašla tačku mira koja je na poseban način u skladu sa njenim visokim poreklom. Pošto je ne pronalazi, luta naokolo uzalud trgajaući za nekim mestom na kome može pronaći mir. Zato će duša, ukoliko je mudra, obustaviti svoju potragu u svetu nastajanja, cvetanja i nestajanja, i okanuće se zavisnosti od razonode.

 

(...)Ti tražiš, o, dušo, prijatelje i istomišljenike u svetu nastajanja i nestajanja. Ali, znaš li ti da je nemoguće pronaći ih tu? To što tražiš jedino se može pronaći u carstvu duha, pošto je to carstvo po svojoj prirodi jednostavno, čisto i neiskvareno. Ako, dakle, za tim žuidš, onda se okreni ka tom carstvu, kako bi dobila ono što ti je neophodno, i ne traži u svetu nastajanja i nestajanja ono što se u njemu ne može pronaći. Njegovi stanovnici su zarobjenici i robovi. A kako se može očekivati prijateljstvo od zatvorenika, vernost od roba? Budi ovim prožeta i živi u skladu sa tim.

 

Stanovnicima ovog sveta biva činjena nepravda i oni drugima čine nepravdu. Drugi ih odvode na stranputicu i oni druge zavode na stranputicu. Kada, na primer, jedna duša uđe u tu oblast briga i jada, ona biva pozdravljena radosno i prijateljski. A kada, na drugoj strani, napusti taj svet, njen odlazak biva propraćen žalošću i kukanjem. Po tome se lako može prepoznati kolike su ljudi lude i koliko su suprotstavljeni istini i pravdi.

 

(...)Spustila si se u materijalni svet, o, dušo, i kroz iskustvo si se naučila kakav je. U njemu si samo našla stvari koje je ružno videti, gadno čuti, odvratnog ukusa, štetnog mirisa i kojih se osećaj gadi.

 

(...) Isto kao što je san nestvaran u poređenju sa onim što vidiš u budnom životu, tako su i stvari budnog života ovog sveta nestvarne u poređenju sa svetom duha koji je jedni istinska stvarnost.

 

Zato ne misli da se tvoja sreća sastoji od onoga što vidiš u svetu čula.

 

(...) O, dušo, ne postoji ništa nesrećnije od tebe! Ti si kao usamljeni putnik koji je došao u zemlju varvara. Razgovaraš sa njima na svom jeziku, ti kukaš, ali oni ne razumeju tvoj jezik i obraćaju ti se na jeziku koji ti ne razumeš. Kako je tvoje stanje nesrećno, o, dušo! Kada govoriš, nema nikoga ko sluša. A kada se žališ, nema nikoga ko pokazuje sažaljenje."

 

Mogu se ovome dodati i neki citati iz "Knjige propovjednikove":

"1.2. Taština nad taštinama, veli propovjednik, taština nad taštinama, sve je taština.

3. Kakva je korist čovjeku od svega truda njegova, kojim se trudi pod suncem?

8. Sve je mučno, da čovjek ne može iskazati.

14. Vidjeh sve što biva pod suncem, i gle, sve je taština i muka duhu.

16. Ja rekoh u srcu svom govoreći: evo, ja postah velik, i pretekoh mudrošću sve koji biše prije mene u Jerusalimu, i srce moje vidje mnogo mudrosti i znanja.

17. I upravih srce svoje da pozna mudrost i da poznam bezumlje i ludost; pa doznah da je i to muka duhu."

 

Može se dodati i priča o Budinom zalasku u više svetove, za vreme duboke meditacije: zašavši u njih osetio je neopisivu lepotu, lakoću, toplinu... Rado je svojom svešću hteo da ostane tamo, ali je znao da se mora vratiti da obavi misiju koju ima u ovom svetu. Kada je svojom pažnjom ponovo bio tamo gde je sedeo, pod legendarnim drvetom: ne samo da je osetio težinu i mrak ovog sveta, nego je skoro drhtao od hladnoće, iako je bila vrućina. Nebitno je da li ova priča odražava autentični događaj, jasno je da je u njoj sačuvana negde, od nekoga ispičana ili zapisana, razlika između fizičkog i viših svetova, odnosno - poređenje iz kojeg se vidi da ni prosvetljenoj osobi ne može biti prijatno u ovom svetu.

 

 

11. Zaključak: 3D Zemlja je, kao svet dualnosti - i svet miline, i svet jeze, u kojem može biti prijatno, divno, nadahnjujuće, uživancija jedna - samo onima koji se nisu probudili za Iluziju! Blaženstvovanje u ovom svetu, ali - sa "estetskom distancom".

Spotičemo se često o taj pojam "Iluzija", pa da ga malo izbliza bolje pogledamo. I Iluzija je vid postojanja, niži ili među najnižim vidovima Postojanja, kaže se u nekom duhovnom delu. Ona je, kao što prevod same reči znači - obmana, opsena, varka, svetovi koji su u njenoj osnovi, ili sa njom u osnovi, nasuprot višim, realnim svetovima, koji su večni - su svetovi "nastajanja, cvetanja i nestajanja", kao što kaže mudri Hermes Trismegistos. Možemo ovaj naš fizički svet, svet Iluzije, da shvatamo i kao virtuelni svet, pojam i pojava koji su nam, sa savremenom tehnologijom, bliski. Sve što gledamo na televiziji, na primer, i jeste i nije realnost, baš kao i naš svet: slika koju vidimo u ili na tv-kutiji je iluzija, jer je ne možemo dodirnuti, uhvatiti rukama, a, opet, i nije sasvim iluzija, jer odražava, prenosi nam, dočarava, neke, za nas u ovom svetu realne, ljude i dešavanja.

 

Da, mi ne možemo glavom kroz zid, kamen kojim nas neko gađa, ako nas pogodi, osetićemo kao realnost, jer će izazvati bol, kuća u koju ulazimo nije iluzija, jer nam je u njoj realno toplo, zaštićeni smo od atmosferskih uticaja, ipak... Sve te stvari koje doživljavamao kao TRENUTNO realne, prolazne su i propadljive, DAKLE, NISU REALNE U SMISLU VEČNOG POSTOJANJA: kuća se može urušiti u nekom zemljotresu, u požaru može izgoreti, ne baš cela, ali je neće više biti u sadašnjem izdanju, a i da je ne zadesi ništa od toga - vremenom ona je podložna propadanju, šta će od nje biti, kakva će biti za pedeset godina... Sve to je još uočljivije na živom svetu, neživi svet je u ovom svetu ipak postojaniji: biljke, životinje, ljudi, koji deluju realno i postojano, da ne mogu realniji biti - podložni su fizičkoj promenljivosti, starenju, propadanju, smrti...

 

Sa stanovišta "SAD GA VIDIŠ - SAD GA NE VIDIŠ" mi govorimo o svetu Iluzije.

 

Iluziju i realnost možemo takođe lepo da usporedimo na primeru naših unutarnjih dešavanja, a upravo tako da ih bolje povežemo sa temom. Uživanje u dobroj hrani, u nekom dobrom provodu, u nekom uspehu koji smo postigli, u nekom napredovanju, u nekom srećnom događaju u porodici - sve je to iluzija, kao što kaže Propovednik: sve je to taština i muka duhu. PRATITE SAMO DIMENZIJU PROLAZNOSTI U SVEMU TOME. Svaki od tih, emocija ili psiholoških stanja, PROLAZNOG SU KARAKTERA, danas ih ima, sutra ih nema, sutra ih možda ima u nekim nejasnim naznakama, ali za nekoliko dana, a tek za godinu dana - nema im ni traga. Kupovina novog automobila, neki uspeh na profesionalnom polju, itd. - traju nekoliko dana, donose nam ispunjenje, osećaj ispunjenja, TAČNIJE - ILUZIJU ISPUNJENJA, nekoliko dana, neka bude i duže, ali to ispunjenje nas neće sigurno držati mesecima, nećemo mesecima da budemo srećni zato što smo u jednom trenutku dobili povišicu plate, što smo divno preuredili stan, što smo diplomirali... Auto može da se ošteti ili slupa već za mesec dana, jednom uspehu ili napredovanju na poslu može da sledi stotine iskrslih novim problema nakon napredovanja, te bi dodatno naš osećaj sreće i ispunjenja zbog tih dobitaka već i pre isteka od mesec dana, da uzmemo da nam je taj osećaj mogao toliko trajati, bio u raskoraku sa faktičkim stanjem.

 

Nasuprot tome postoje svojstva u nama koja su trajnog karaktera: ako smo dosledni, uporni, pronicljivi, ako imamo ljubav prema mudrosti i istini, ili, ako imamo sve suprotno - IMAMO SVE TO KAO TRAJNO, takvi smo PODJEDNAKO i danas, i sutra, i za pet, i za pedeset godina. Ovde POSTUPNE PROMENE mogu biti deo normalnih procesa evolucije, mi možemo svoja svojstva da unapređujemo, i dobro je ako se to dešava, ali, to je unapređivanje jednog bazičnog svojstva, kao što iste ili slične promene i unapređivanja postoje i u višim svetovima, realnost i večnost u njima ne znače "ZAMRZNUTOST" u jednom istom stanju. Ali, ta naša svojstva nisu isto što i iluzije ispunjenja ili zadovoljstva kupovinom nečeg, nečim što je urađeno, dobijeno, itd, ispunjenja i zadovoljstava kojih danas ima, a sutra ili za tri meseca nema im ni traga. Ima li nekog kod koga je neki osećaj zadovoljstva i ispunjenja (nekim putovanjem, nekom zabavom, nekom značajnom kupovinom) trajao istog ili sličnog intenziteta tri meseca, tri godine? Nasuprot tome, ko ima u sebi smirenost ili empatičnost - imaće ih u istom, možda samo poboljšanom vidu i za tri meseca, i za tri godine, i za trideset godina.

 

Dakle, u svetu "nastajanja, cvetanja i nestajanja" mogu da uživaju, njegovoj lepoti da se dive, u njemu da uzvišeno blaženstvuju, u njemu da doživljavaju ispunjenje - oni koji se nisu probudili za iluzornost ovog istog sveta. Što je i logično! Valjda nam je jasno da je uživanje i ispunjenje koje doživimo u nekom virtuelnom svetu - iluzorno. Tako isto je i sa svetom Iluzije, samo je pitanje da li smo toga svesni, da li smo spremni da toga budemo svesni.

 

Odnosno, mogu u njemu da uživaju, U IZVESNOM SMISLU, i oni koji su se probudili za Iluziju, ali u istom onom smislu u kojem mi uživamo u virtuelnom svetu: ima tu neke draži, ima tu neke vrste lepote, ali, SVEST O ILUZORNOSTI ILI VIRTUELNOSTI NE DOZVOLJAVA NAM PUNI DOŽIVLJAJ LEPOTE I ISPUNJENJA. Kao kada gledamo film, neku lepu ljubavnu priču, pa uzdahnemo: "Eh, sve je to divno, ali - to je samo film!". Tako je i sa onima koji su se probudili za Iluziju ili su dalje odmakli na duhovnom putu: AKO IM I IMA NEČEG ZANIMLJIVOG, LEPOG U OVOM SVETU, TO JE SA NEKIM STALNIM GORKIM UKUSOM: "Eh, sve je to divno, ali - to je samo Iluzija!". (To je nešto što se u dubini duše oseća, to nije produkt intelekualnog rezonovanja.)

 

Što je neko manje svestan Iluzije, što je manje budan, što je u dubljem snu i usidreniji u Iluziji, TO NORMALNIJE FUNKCIONIRA U OVOM SVETU, TO SE LAKŠE I PRIJATNIJE OSEĆA, TO JE MOĆNIJI. Naravno, za sve to on mora da plaća danak Iluziji, mora da bude rob koji misli da je slobodan, da bude nemoćnik koji misli da je moćan, itd. I suprotno, što je neko probuđeniji ili što je dalje odmakao na duhovnom putu - to se NEKOMFORNIJE oseća u ovom svetu, u delu koji se tiče funkcioniranja u njemu. Prethodna dva pesnička primera su odlične ilustracije i za ovaj, duhovni slučaj.

 

U kojem smislu je za očekivati da se onaj ko je dalje odmakao na duhovnom putu upravo teže oseća pri funksioniranju u ovom svetu?

 

Imali smo duhovni aksiom koji je nesporan (jer je aksiom): UNUTARNJI MIR I RAVNOTEŽA POSTIŽU SE "PEGLANJEM" EMOCIJA, što neko dalje odmiče duhovnim putem, to su mu sve slabiji intenziteti, OVOZEMALJSKI INTENZITETI, emocija, emocije su mu sve suptilnije. Ako bismo se koristili psihološkom skalom kojom se provizorno naznačuje intenzitet emocija, od jedan do deset, u slučaju onoga ko duhovno napreduje sve emocije, sva emocionalna reagiranja su možda na skali maksimalno do dva, a uglavnom oko jedinice. Onaj ko je duboko u Iluziji, lako reagira, i u radosti, i u žalosti - sa osrednjim intenzitetom, do maksimuma. Može da ga začas oduševi nešto, ali i začas da ga baci u pravi očaj nešto suprotno. I onaj ko napreduje na duhovnom putu - nije kamen, nije bezosećajan, i on može da se oduševljava, ali i da se rastuži, ukoliko se desi nešto nekome od njegovih bližnjih, ili nekim drugim povodom, ali - ni u jednom od tih slučajeva energije emocija nisu tako jake da ga izbacuju iz ravnoteže. Takav će, na primer, možda i malo karikirano, kada iskrsne nešto kao opasnost ("Uh, baš se uplaših!") reagirati dosta slično kao kada neko drugi na kiosku kaže: "Znači, nemate te cigarete!".

 

Što znači da u slučaju duhovnjaka, prosvetljenih i drugih, koji govore o blaženstvovanju u ovom svetu - treba imati u vidu suptilnost tog osećanja ili stanja svesti. Nije to blaženstvovanje "tipa" čoveka koji se posle robovskog rada u nekome od sustava ili firmi - našao na moru i uživa. Ili nekoga ko uživa u novcu, slavi i moći koje je stekao.

 

Međutim, treba imati u vidu spektar pozicija onih koji su na duhovnom putu, a posebno onih koji su dalje odmakli na duhovnom putu, koje imaju svoje posebne posledice po njihov tip uživanja u životu i u ovom svetu. Što je neko izolovaniji iz društva, to mu je pozicija lakša, to se on komfornije oseća u ovom svetu, što mu je pozicija običnija (porodica, posao, itd.) - to mu je teže, to je izloženiji većim naprezanjima. Već je bio niz objašnjenja vezan za ove aspekte, uostalom, ceo ovaj serijal kolumni i nosi naziv "Duhovni rast u okvirima masovne svesti", da ovde to osmotrimo iz ugla ove teme.

 

Ima duhovnjaka koji žive u rasterećenijim životnim pozicijama, možda ih je, tradicionalno, najviše, ovog tipa, na Istoku: imaju svoj posebni ašram, ili su deo skupine u nekom samostanu, ili, jednostavno, žive negde izolovano u prirodi. Ne znam tačno kako se oni izdržavaju, financijski, da li ih država donira, ili žive od neke vrste milostinje, ali je jasno da oni nisu "u radnom odnosu", te da nemaju ni financisjkih ni drugih društvenih obaveza: nemaju interakcije sa ljudima na poslu, a te interakcije ne mogu biti bez neprijatnosti, jer ljudi su takvi, deo programirane mase, sa slabijim ili jačim ego-mehanizmima; dovoljno je da ne stoje u redovima, u masi, od raznih uplata do čekanja sa nekim bližnjim kod lekara; nemaju kvarove svega i svačega, kvarove koji ih stavljaju pred pokretanje aktivnosti, kontakata, da se oni poprave (ovde su nabrojani samo neki banalni, ali rečiti detalji)... DAKLE, NE ZAČUĐUJE UKOLIKO NEKO U TAKVOJ ŽIVOTNO-DUHOVNO-DRUŠTVENOJ POZICIJI KAŽE: DOVOLJNO JE SAMO BITI, ZAUSTAVITI UM, NE TEŽITI NIČEMU. Takvima zaista um ne mora da bude uposlen nijednom iz mase aktvnosti, od kojih su nabrojane samo dve-tri ilustracije, takvi zaista mogu mirno da borave u svom IZOLOVANOM SVETU,U SVOJIM, U SUŠTINI, APSTRAKTNIM ŽIVOTNIM USLOVIMA.

 

Prelaznu poziciju bi činili oni koji su svojim izvorom prihoda vezani za život na selu, koji ima svoje pogodnosti (nema mehaniziranosti na koju prisiljava radni proces u firmi, u ustanovama, institucijama, bira se svakog dana aktivnost koja će se izvoditi, svako je u tom domenu svoj gospodar, manje je interakcije sa drugima, ima je uglavnom po sopstvenom izboru, uopšte, u pitanju je čistija i zdravija sredina). Takođe bi u ovoj katergoriji bili i duhovnjaci koji žive u gradskim uslovima, ali sticajem okolnosti posao kojim se bave je u oblasti duhovnosti, dakle, u izvesnom smislu duhovnost im sama po sebi donosi zaradu, ali ne u nekom prljavom smislu: ako i ima intenzivnije interakcije, to je sa ljudima koji su makar zaniteresirani za duhovnost, koji obično uvažavaju onoga ko im nešto prezentira, piše, podučava ih, daje svoje "usluge". U takve bih ubrojao Ickea i Štajnera.

 

Treća je pozicija onih koji su najintenzivnije uronjeni u masovnu svest, u najobičnijoj životnoj poziciji: porodica, porodični odnosi i problemi, posao, odnosi na poslu i problemi u vezi sa njim, itd.

 

Duhovnjaci u ovoj poziciji svakako ne reagiraju, kao što je objašnjavano, na način i uz intenzitet emocija onih koji nisu na duhovnom putu, ali - negde, na nivou duše, suptilne muke i patnju moraju da osećaju, jer su jednostavno izloženi energetskim  pritiscima koji kao da guše njihovu prefinjenu i osetljivu prirodu. Tako da oni mogu da u punoj meri osete, za razliku od duhovnnjaka koji žive u izolovanim uslovima, kako i koliko je ovaj svet Iluzije negostoljubivo i neprijatno mesto za življenje. No, oni u dubini duše osećaju da im je u takvoj poziciji misija, svejedno da li su je sasvim direktno svesni ili ne, te - marljivo podnose sve i teraju dalje svojim putem. Svest o iluzornosti negativnosti ne isključuje tako lako, automatski, same pritiske negativnosti, JER JE ONA PODRŽAVANA ENERGIJAMA FOKUSA MASE U KOJOJ ŽIVE, energijama fokusa miliona, da ne kažemo - milijardama ljudi. Da na Zemlji živi dve milijarde ljudi, da su sama naselja mnogo manje gustine - svakako bi energetski pritisci na one koji su pozitivnog usmerenja, a duhovno napreduju, bili mnogo manji. OTUDA SVEST O MATRIKSU ILI ZATVORU - NE MOGU SAMI PO SEBI DA ZNAČE ZA NEKOGA OSLOBOĐENJE. Potrebni su tu drugi, dodatni  koraci i napori.

 

Zašto se bilo ko našao baš u svojoj, sasvim specifičnoj poziciji? Svakako da ne možemo još uvek ni znati, a ponajmanje je mudro da dajemo jednoznačne i pojednostavljene odgovore. Jer tu mogu biti u pitanju: i nekakvi karmički dugovi, ako prihvatamo tu istočnjačku koncepciju, i namere da se isproba baš takva pozicija, takođe može biti, mora biti u pitanju i nametanje raznih dodatnih otežavajućih okolnosti ili elemenata, od strane onih moćnih koji Zemlju drže u karantinu, a koji svakako mogu uticati i na tokove inkarniranja, u smislu u kojem je H. Hand, u duhovno sasvim prihvatljivom objašnjenju, rekao: da su oni, predstavnici Tame, svima koji su bili takozvani veliki učitelji čovečanstva - podmetali "svoje ljude" za saradnike; zamislimo sada nekoga ko u običnoj životnoj poziciji napreduje na OPD duhovnom putu, a ima za mnoge porodične partnere i poslovne kolege - jake OPS pripadnike!

 

Zašto bi neki birali ovakve najteže varijante? Varijanta van intenzivnije uključenosti u društveni život (van "obične životne pozicije") jeste pogodnija, lakša za onoga ko napreduje na duhovnom putu (stoga T. Mikušina i smatra da se veći duhovni nivo i ne može postići uz funkcioniranje u većim naseljima), ali - ako se neko već opredelio, opredelio pre inkarniranja, svakako da je imao dobre razloge za to, a oni mogu biti jedino na polju pomaganja drugima, pomaganja kolektivnoj svesti, u smislu interkacije koja se spominje i u kršćanskim delima - sastradanje. Kako, kojim energetskim kanalima se odvija to pomaganje drugima - mi iz ove perspektive ne možemo da vidimo, ono je svakako mnogo više od pukog fizičkog pomaganja pojedincima sa kojima takav duhovnjak živi, tek - jedan od važnih razloga za izbor teže pozicije u bavljenju duhovnošću svakako mora biti i u ovome.

 

Odnosno, i ovo se može sagledati iz jednog drugog ugla. U tekstu o svesti kapaciteta 51 (i više) % pozitivnih sadržaja i ja sam prihvatio ideju o fokusiranosti na pozitivne sadržaje, uz naglašavanje relativnosti pojmova pozitivno-negativno, ali i uz značajnu razliku u funkciji, u odnosu na "tajnaške" težnje: smisao ispunjavanja pozitivnim sadržajima je u tome da nam svest bude ispunjena sadržajima viših vibracija, ne obavezno u tome da privlačimo pozitivna dešavanja u svoj život. Sa stanovišta novih spoznaja u ovome i malo bih se korigirao i dopunio.

 

Polazeći od kozmološke koncepcije u mnogim duhovnim delima - nakon Zemlje kao 3D sveta dualnosti, dolazi razdvajanje, otuda i "Žetva", na 4D pozitivni, OPD, i 4D negativni, OPS, svet, pa dalje, na 5D pozitivni i i 5D negativni, valjda sve do 7D razine Postojanja, što je denzitet sinteze. Ova kozmološka koncepcija ima logike jer je očigledno da mi trpimo i uticaje negativnih bića sa viših razina Postojanja, ako su ona na nekoj višoj razini, onda moraju obitavati u svetovima višeg denziteta, kako su oni negativnog, OPS, usmerenja, onda i ti svetovi moraju biti istog polariteta.

 

Fokusirati se na pozitivnosti u ovom svetu, na pozitivnosti kao takve, znači biti "u vodama" "tajnaških" nastojanja na "pretplaćenosti na pozitivnost", radi privlačenja pozitivnih dešavanja u svoj život. Duhovnim rastom se spoznaje da su u ovom svetu dualnosti podjednako iluzija i pozitivnosti i negativnosti. Potraga za pozitivnostima onoga ko je na duhovnom putu, radi ispunjavanja svesti sa onih 51% - u jednom dubljem ili uzvišenijem smislu značila bi: OČITAVANJE "(DEKODIRANJE") ODRAZA VIŠIH POZITIVNIH SVETOVA U ONOME ŠTO IMAMO KAO OVOZEMALJSKE POZITIVNE SADRŽAJE. Ko je probuđen za Iluziju ne može da uživa u lepoti nekog cveta, posebno ako u sveobuhvatnijem sagledavanju mora da vidi i pticu koja je u letu zgrabila insekta koji je sleteo da uzme nektar iz cveta. Ali, ako ima u vidu VIŠE STANOVIŠTE, po kojem on u svemu lepom, samo u lepom, tj. pozitivnom, apstrahujući ga od svega negativnog, UOČAVA ODRAZE JEDNOG VIŠEG POZITIVNOG SVETA, na primer: pozitivnog 4D ili pozitivnog 5D sveta.

 

Na ovaj način fokusiranost na pozitivno u ovom svetu, potraga za pozitivnim u ovom svetu, uživanje u pozitivnom - dobijaju JEDNU POTPUNO NOVU, VIŠU DIMENZIJU. Nažalost, ta vrsta fokusiranosti nas ne oslobađa sasvim opisanih energetskih naprezanja, ukoliko smo njima ontenzivno izloženi, ali nam poziciju svakako znatno olakšava, verovatno i malo-pomalo doprinosi oslobađanju od tih energetskih naprezanja, najpre u svesti, a onda i vani.

 

Samim tim dolazimo i do MOTIVA za ono što radimo kao do trajnih pokazatelja i trajnih vrednosti, nasuprot pukom fokusiranju na same događaje i predmete kojima se bavimo, nad kojima radimo... U tom slučaju nije viša suština u tome da umetnik stvori vredno umetničko delo koje će biti popularno, isplativo, itd, već u njegovoj težnji da stvara nešto lepo, nešto što je drugima korisno. A taj domen MOTIVA možemo naći u svakoj od naših, i najobičnijih  aktivnosti: U ONOME ŠTO SU NAM DUBLJI POKRETAČI U AKTIVNOSTIMA -  KRIJE SE VIŠI SMISAO ILI ODRAŽENOST VIŠEG SMISLA U NAŠEM DELANJU. U običnom razgovoru: da li nas pokreću puka znatiželja, dosada, ili želja da nekome pomognemo svojim savetom, te razumevanje, da je nekome u datom trenutku potreban sagovornik, obostrano lako zadovoljstvo u razmeni nekih laganih informacija, razmatranje nekih dubokih tema, itd.

 

Uopšte, sagledavanjem dubljih pokretača, motiva, koji su u osnovi našeg delanja i naših reakcija, mi možemo da sklopimo sliku o našim trajnim ili trajnijim, kako kvalitetima, tako i nedostacima. Motivi proizilaze iz naših dubljih svojstava: istinoljubivost me navodi, podstiče da tragam za istinom, da proučavam spise, da pišem, otkrivajući neke istine, u oblasti koja me zanima, da govorim istinu, da iznalazim načine da istinu "dostavim" do što većeg broja ljudi, itd. Ono što napišem, ono što sam izgovorio, neki tzv. projekti koje sam u vezi sa tim realizirao, itd. - propadljivi su deo propadljivog sveta Iluzije. U svim tim aktivnostima moja istinoljubivost se kao svojstvo razvijala, ojačavala, ukoliko sam je realizirao na pravi, tj. na ispravan način. Onaj ko voli da ima sređeno dvorište - ne nosi ga sa sobom "na onaj svet", ali nosi svojstva razvijana prilikom sređivanja i održavanja: težnju ka lepoti i sređenosti. (Doduše, retko se to ostvaruje u čistom vidu... Može dvorište da se sređuje lagano i sa uživanjem, može uz nervozno angažiranje da to bude što pre i što brže, može uz strpljiv sopstveni rad, može uz pronalaženje pomagača, pitanje je i odnosa prema onima koji pomažu, itd.)

 

Ko je uspeo, nakon otvaranja teksta, da u čitanju dođe i do ove poslednje točke, tj. uzvičnika - svaka mu čast!

Tags:     3D      4D      dualnost      svijest      duhovnost      razvoj      4Dportal
Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Komentari  

 
#5 Miroslav Prvulović 2013-08-17 09:36
Plava Pantera
Citat:
Da, neki si uspjeli doći do kraja teksta. Oni iluzorno najtvrdoglaviji . ;)


Moj komšija čika Pera, penzioner, često gleda filmove, jer šta će drugo, kao penzioner u stanu, kojeg, normalno, razjeda dosada. Često bude među odgledanima i [censored]ih filmova, za koje je potrebna doista tvrdoglavost da se dođe do kraja, ali - realistična tvrdoglavost (ne iluzorna).

I koliko puta se, svedoči o reakciji njegova supruga, iznervira nakon odgledanog filma: "Tja, ovo je baš bilo bez veze! Baš sam džabe gledao ovaj film!".
Citat
 
 
+1 #4 merlin monro 2013-08-14 22:21
Wikipedia- "Meditacija (razmišljanje, udubljivanje, usredotočenje) je duhovna vježba u kojoj meditant svoju pažnju usmjerava prema određenom misaonom sadržaju."
Mogu meditirati dok nešto radim, putujem ili jednostavno sjednem i razmišljam o određenom misaonom sadržaju. To može biti neka moja bol, ili neka osoba ili neka situacija ili problem ili čak meditacija na neku rečenicu ili film i slično.
Citat
 
 
+1 #3 merlin monro 2013-08-14 22:19
Isus je rekao: ”Koji čovjek među vama koji ima sto ovaca neće, kad izgubi jednu od njih, ostaviti onih devedeset i devet u pustoši te ići za onom izgubljenom dok je ne nađe?
Moje objašnjenje te priče glasi ovako... Čovjek usmjeri sve svoje misli, riječi, djela i osjećaje prema cilju prosvjetljenja, a onda mu neka misao ili osjećaj odu u nekom drugom smjeru. Čovjek mora sve drugo ostaviti dok ne povrati izgubljenu misao ( ovcu) natrag, jer ga ta misao odvlači od njegovog osnovnog puta. Zbog toga put prosvjetljenja i jest težak, jer čovjek mora neprestano vraćati izgubljene ovce.
Citat
 
 
+1 #2 merlin monro 2013-08-14 22:15
Isus je govorio o "maču" koji mora sasjeći trnje unutar čovjeka, a to predstavlja krv, znoj i suze, jer ne možeš se tako jednostavno prosvjetliti. Prosvjetliti znači promijeniti, a ta promjena ne ide bez bolik
Citat
 
 
+1 #1 merlin monro 2013-08-14 21:44
"Nisam došao donijeti mir, nego mač." Isus
Kako objasniti ovu rečenicu? Isus je govorio o ljudskom uzdizanju koje je bolno i teško, govorio je o putu kroz trnje, korak naprijed, dva natrag, govorio je o padanju i dizanju, o nerazumijevanju , jer neće vas razumijeti ni prijatelji, ni rođaci. Prosvjetljenje nije lebdenje na oblacima, pjev ptičica i olakšanje od svih briga. Prosvjetljenje su krv, znoj i suze.
Citat
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osvježi

Isus, Osho, Sai Baba, Icke...

Isus, Osho, Sai Baba, Icke...

- Pratimo, odgonetamo, dešifriramo arkonske distorzije, kako u nama samima, u našim mislima, tako i šire, te u onome što imamo kao tzv. društvene i civilizacijske tekovine (a valjda se...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:5143

Više...
Polivalentno ili umreženo mišljenje (1)

Polivalentno ili umreženo mišljenje (1)

- Neki od razloga koji nas mogu upućivati na potrebu potrage za novom paradigmom mišljenja, a u sklopu koncepta o iskrivljavanjima našeg mišljenja.

Budi prvi i komentiraj! Klikova:3451

Više...
Jedno od rješenja: fokus na rješenjima, a ne na problemima

Jedno od rješenja: fokus na rješenjima, a ne na problemima

Možda bismo ovo, i nikako ne slučajno, mogli usporediti s ronjenjem: mi udahnemo zrak, zaronimo u problem, u dubinu problema, bavimo se dolje (nije ovdje slučajan prilog "dolje") problemom, nastojimo...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:2803

Više...
Arkonske distorzije u umjetnostima

Arkonske distorzije u umjetnostima

- Umjetnosti, kao svijet lijepog, svijet Ljepote. Paradoksi u dijelu umjetnosti u kojem nam se Ljepota donosi preko ljepote ubistava i ubijanja, nasilja, gadosti, horora, perverzija... - Sa konceptom o...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:3357

Više...
Muke sa

Muke sa "našim" mislima koje nisu naše

Ključ: u isključivanju iz usiljenog misaonog kontinuiteta ili grča? U stalnoj fluktuaciji između misli i nemisaonosti (praznine uma)? - Naše misli svakako jesu moćne, moćne i u istinskom preobražavanju nas...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:7368

Više...
Probuditi se u planetnom Zatvoru, i - što onda?!

Probuditi se u planetnom Zatvoru, i - što onda?!

- Što nas uistinu čeka, i što nam predstoji, umjesto skoro pa stereotipa o duhovnom Buđenju sa kojim "nevjerojatno lijepa, mirna i ljubavlju ispunjena stvarnost vas čeka"?!

Budi prvi i komentiraj! Klikova:4005

Više...
Iluzija prosvjetljenja u svijetu iluzije (2)

Iluzija prosvjetljenja u svijetu iluzije (2)

- Pošto je pitanje prosvjetljenja/prosvjetljenosti jedno od najbitnijih u duhovnosti, osobito onoj koja makar samo inklinira ka istočnjačkom modelu, eto i potrebe za dodatnim činjenicama, tezama i argumentacijom u vezi...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:4576

Više...
Za Ko-Kreatora treba duhovno sazrijeti

Za Ko-Kreatora treba duhovno sazrijeti

- Prakticiranjem "Tajne", bez prethodno izvedene teške duhovne obuke: svojom energijom samo ojačavamo postojeći Stari svijet, te samo sve dublje svoju svijest uranjamo u Iluziju. -  Onaj tko je prošao...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:4324

Više...
Iluzija prosvjetljenja u svijetu Iluzije (1)

Iluzija prosvjetljenja u svijetu Iluzije (1)

- Iz kritičkog istraživanja dominantnih duhovnih paradigmi i njihovih krunskih segmenata - ideala (u ovom slučaju je to prosvjetljenje), dobivamo materijal za trasiranje puta novoj duhovnoj paradigmi i njezinom krunskom...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:4144

Više...
Bog-Jedan-jedini Bog vs Viši Bog

Bog-Jedan-jedini Bog vs Viši Bog

- Vjera u Boga-Jednog-jedinog Boga: kao OPS-zamka. Alternativa: vjera u Boga koji je iznad svjetova Dobra i Zla.

Budi prvi i komentiraj! Klikova:4243

Više...
Kritičko mišljenje i osobne duhovne teorije

Kritičko mišljenje i osobne duhovne teorije

- Kritičkim mišljenjem izbjegavamo zamku vezivanja samo za jednog duhovnog autoriteta, autora, učitelja, odnosno za jedno djelo, teoriju, model... Njime si omogućavamo izbor za nas najboljeg, najprihvatljivijeg u mnoštvu djela...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:4019

Više...
MIROSLAV PRVULOVIĆ: Transcendiranje anakronoga svijeta (6)

MIROSLAV PRVULOVIĆ: Transcendiranje anakronoga svijeta (6)

- "Biti sretan i uspješan!" - uz sve šire planetne armije bolesnih i depresivnih!

Budi prvi i komentiraj! Klikova:4090

Više...
Otkrivanje

Otkrivanje "Tajne" - kao kozmičko-planetna podvala?

- Kozmičko-planetna energetska dešavanja navode nas na okretanje ka Višem, ili nam sugeriraju evolucionistički smjer. Evolucionističko upražnjavanje metodologije "Tajne", koje bi bilo u funkciji tog fokusa, moglo bi nas dovesti...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:6292

Više...

"Logika Stada" i promjene

- "Logika Stada", koja uvjerljivo dominira u masi čovječanstva - nije, tj. ne koristi se ovdje u smislu neke uvredljive kategorije kojom neki od nas, koji su je osvijestili i...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:5266

Više...
Bog (Apsolut, Izvor) - ateizam - Evolucija - Energija

Bog (Apsolut, Izvor) - ateizam - Evolucija - Energija

- Religioznost ne znači sama po sebi rast svijesti. - Pravi faktori za rast svijesti su u sferi evolucionizma. - Ne Bog-Apsolut-Izvor (naravno da oni kao nekakva konceptualna poštapalica nisu...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:6127

Više...
Shavasana i praksa izvankonceptualizma

Shavasana i praksa izvankonceptualizma

- Praksa izvankonceptualizma u trokutu između: meditacije, emocionalnog pročišćavanja (Dž. Raskina) i shavasane (joga nidre). - Kome ona u opisu djeluje kao banaliziranje duhovne prakse (kakva je to duhovna praksa...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:4360

Više...
Hibernacija u Entropiji

Hibernacija u Entropiji

- Strategija s Entropijom, provjereni način: pojednostavljivanje svega u životu, svega onoga što od nas ovisi, na što možemo utjecati, te što više relaksacije.

Budi prvi i komentiraj! Klikova:5101

Više...
S. N. Lazarev, ljubav prema Bogu i praksa izvankonceptualizma

S. N. Lazarev, ljubav prema Bogu i praksa izvankonceptualizma

- U nekima od duhovnih učenja: um nam kreira i pokreće koncept preko kojeg želimo da osjećamo ljubav prema Bogu, što je pod znakom pitanja s obzirom na još uvijek...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:7166

Više...
Baner
Baner
Baner

Kolumnisti

Popularno

Novosti

Kolumne



Partneri

Prijava

Registracija

*
*
*
*
*

* Polje je obavezno