Croatian English French German Italian Russian Spanish Swedish

4Dportal.com Facebook Profil4Dportal.com Twitter4Dportal.com YouTube kanal4Dportal.com RSS

A+ R A-

Interakcija emocija i uma u procesu duhovnog rasta

8077

Dubinski mehanizmi toliko toga u nama su nam još uvek spoznajno nedohvatljivi, što nam ne stoji kao smetnja u uočavanju onoga što nam je dostupno, a što nam može biti od praktične pomoći u poboljšavanju našeg funkcionisanja, u našem slučaju (onih koji su okrenuti duhovnosti) još i više - u preobražavanju i rastu naše svesti. Dakle, u vezi sa temom: bez avantura sa mnoštvom psiholoških teorija, koje i same nisu sasvim došle do čvrstog tla, možemo se sasvim komotno držati onoga što imamo kao sopstveno lično iskustvo, još više onoga što imamo kao duhovna tumačenja i opise iskusatva u literaturi, pa da na osnovu toga sazdamo malu shemu praktično itekako korisnih orijetira.

 

 

 

U biti emocija, kao svega što postoji, ali kod emocija možda uočljivije, stoji energija. Kao i u biti misli. Istraživanja potvrđuju ono što je svakome iskustveno jasno: ENERGIJA EMOCIJA JE JAČA, MOŽE BITI KUDIKAMO JAČA OD ENERGIJE MISLI.

 

Znano nam je da u, tzv. afektu, zapljusnut valom jakih emocija ili neke jake emocije, čovek može svašta da učini, na šta se van tog stanja nikako ne bi usuđivao, ili što racionalno ne bi sebi nikako dopustio da učini.

 

MISAO NE MOŽE DA STIŠA EMOCIJE. Val energije emocija može da bude mnogo, mnogo jači. Imamo možda i dosta česte situacije, kada je neko jako uznemiren ili iznerviran, pa mu drugi sugerišu da se smiri, ili i on samog sebe direktivama uma smiruje, ali - uzalud, DOK SE ENERGIJA EMOCIJE KOJA SE POKRENULA - NE ISTUTNJI, UNUTRAŠNJA BURA SE NE SMIRUJE.

 

Misao ne može da stiša emocije, ali emocije mogu da uzrokuju roj misli. Da, to mišljenje, što su emocije jače, to je uočljivije, ne mora da bude uopšte kao trezveno rezonovanje, kao shvatanje situacije i traganje za najboljim rešenjem. Naprotiv, ono može da bude na izvestan način "deformisano" od strane energija emocija. Tek kada se "prašina" koju emocije podignu smiri, može da krene i bolje, jasnije sagledavanje svega.

 

U nekim situacijama nam je jasno da neke emocije krenu same od sebe, kao da dolaze niotkuda, krene neki impuls malog uragana iz neke dubine nas samih. Pa se skoro čudimo: otkuda ova uznemirenost, zabrinutost, radost...?

 

Češće je da vidimo NEKE MISLI, NEKE LJUDE, NEKE POSTUPKE, NEKE SITUACIJE KAO UZROČNIKE NEKIH EMOCIJA. Ima ljudi koji nas nerviraju, koji nas obraduju, koji izazivaju ljubav ili simpatiju u nama, itd. O postupcima i situacijama i da ne govorimo, nema onoga ko ne bi mogao u trenutku da naborji mnoštvo ličnih ilustracija. Da misao može da aktivira emocije - misli se na aktiviranja van tuđih postupaka ili van, nezavisno od nekih situacija: pozvoni telefon, samo što čujemo intonaciju nečijeg "halo", može da se javi pomisao da nas zove da nam saopšti nešto ružno ili lepo, što možda očekujemo od te osobe, i - krenu emocije. Još su bolji primeri, još "čistiji", kada jednostavno sedimo negde, sami, i, u nekom kruženju misli po glavi, naiđe neka misao koja sama od sebe izazove neke emocije.

 

Interakcija, međusobni uticaji i međusobna uzrokovanja svakako postoje, i ta činjenica nam je od praktične koristi u našem suočavanju sa emocijama, ali - ne smemo gubiti iz vida osnovnu činjenicu, da je energija emocija jača od misli, te da je najčešći slučaj, sve dok ne raskrstimo sa jakim energijama emocija, da one imaju neki svoj "raspored izbijanja", neke svoje cikluse, neke svoje "potrebe" da izbiju, a da je, dakle, najčešće, ne baš obavezno, mnogo toga spoljašnjeg samo inicijalna kapisla ili samo lažni povod, da one izbiju na površinu svesti. Da u nama ne čuče jake energije besa - nas ne bi razbesneo bilo čiji postupak; mogao bi, u nekim ekstremnim ispoljavanjima, nečije gluposti, dosađivanja, agresivnosti, itd. da izazove jednu normalnu iznerviranost, KOJA NAS NE IZBACUJE IZ KOLOSEKA, ali ne i buru besa. Mi "puknemo" zato što imamo predispozicije da "puknemo", zato što imamo takve emocionalne energetske "resurse" u sebi, ne zato što su situacije takve. Uostalom, različite reakcije različitih ljudi na iste situacije-nadražaje dolaze kao ilustracije tome u prilog.

 

Vremenom svako ko je sklon introspekciji može da dođe do takvog jasnog uvida, možemo reći - do jednog postulata za snalaženje sa emocijama: NE MOGU IZ NAS DA IZBIJAJU ENERGIJE EMOCIJA - KOJE MI NE NOSIMO U SEBI. Misli koje nam se jave, druge osobe, njihovi postupci, situacije same po sebi - samo mogu biti šarolika platna na kojima se projektuje film naših emocija, samo mogu biti inicijalne kapisle za aktiviranje tih energija, koje nosimo negde u sebi, u dubini svog bića, u podsvesti, svjedno kako da se opredelimo da nazovemo to "skladište" energija emocija.

 

OVO JE VRLO VAŽAN POSTULAT ZA NAŠE ČIŠĆENJE, TJ. ZA NAŠE POSTAVLJANJE PREMA PROCESU ČIŠĆENJA, OD JAKIH ENERGIJA EMOCIJA, KOJE NOSIMO U SEBI. Dok, u vezi sa procesom unutrašnjeg čišćenja, govorimo o karmičkom čišćenju, teško da imamo jasan konceptualni oslonac, jer nam to ipak dođe kao neka istočnjačka duhovna asptrakcija. Ali, kada govorimo o unutrašnjem čišćenju od jakih energija emocija - onda smo već na sasvim stabilnom i prihvatljivom konceptualnom terenu.

 

SAMO JE BITNO DA OVDE ZNAMO O ČEMU SE RADI, ČEMU TEŽIMO (eto, ne možemo bez ciljeva i težnji, uprkos istočnjačkom principu: "ne delati, ne težiti!"), ODNOSNO, KAKVA NAM JE TAKTIKA.

 

Najpre, svest o tome da mi možemo od emocija da ispoljimo samo ono što nosimo u sebi, da su nam misli, ljudi, postupci, situacije - samo pokretači ili platna na kojima se projektuju naše emocije, POMAŽE NAM DA BAR KONCEPTUALNO FORMIRAMO JEDNU DISTANCU U ODNOSU NA DEŠAVANJA NA UNUTRAŠNJEM PLANU, KADA SU EMOCIJE U PITANJU. Da nastojimo, koliko možemo, a moći ćemo sve više i sve veštije, što se u ovome više vežbamo, da se izmaknemo malo iz bure energija emocija. Da, sa jakim energijama nema igre, one nose sve pred sobom, niti možemo vladati njima, niti se izmicati pred njima, ali, kako se te najjače energije istutnje, možemo sve pouzdanije da se nosimo u opisanom smislu sa njima.

 

Najpre ilustracija iz književnosti, za ono prvo, a onda za ovo drugo, moja lična ilustracija.

 

Da mi možemo ispoljiti energije emocija koje imamo u sebi, u spoljašnjosti su samo povodi... U Šolohovljevom romanu "Tihi Don" Grigorije je pošao sa susetkom, udatom Aksinjom, koja je "vatrena", temperamentna, a kada je Nataliji, kojom su ga roditelji, da bi ga "smirili", oženili, objašnjavao razliku, rekao je, otprilike, ovako: "Natalija, ti si dobra, ali... ti si kao mesec, niti greješ, niti sijaš", tj. ona nema u sebi one energije koje u sebi ima Aksinja, te te energije ne može ni da ispolji.

 

Druga, lična ilustracija je vezana za povratni uticaj uma na emocije, koji postoji, naravno, u situacijama kada nam se one najjače energije emocija istutnje. Već smo u prethodnim tekstovima isticali značaj koncepta koji um odabere, JER TAJ KONCEPT DAJE SMER SVESTI, ili smer mnogim dešavanjima u nama samima. Mi neka loša dešavanja u sebi nećemo rešiti time što ćemo imati pozitivan koncept o njima ("sve dobro je", itd.), ali - dalekosežno dajemo pravac svesti, pravac koji nas vremenom dovodi do luke rešenja.

 

Tako je i sa emocijama. UM NE MOŽE DA MENJA EMOCIJE, NE SME, TO SE NAGLAŠAVA I U PSIHOLOGIJI - NE SME DA POTISKUJE ILI DA POKUŠAVA DA POTISKUJE EMOCIJE, ALI MOŽE DA NAS PREDVODI U ISPRAVNOM POSTAVLJANJU PREMA EMOCIJAMA, A TO POSTUPNO MORA DA DA REZULTATE.

 

U jednoj fazi mog duhovnog puta došlo je bilo na red suočavanje sa smrću i sa fobijom smrti, a ne ističe se uzalud na mnogim mestima u duhovnoj literaturi da je to jedno od naših ključnih suočavanja. Izvesnih realnih povoda je bilo, ali - nije uopšte stvar u njma, već u osećaju i strahu koji se mesecima budio i aktivirao, SVAKODNEVNO,  u raznim situacijama i raznim povodima: "Gotovo je! Možda još koji dan...!", itd. Takva emocija potresa celo naše biće, stvara neopisiv unutrašnji grč, sve oko vas gubi smisao, kada sve oko vas gubi smisao - nemate motivatore za bilo kakvo angažovanje, i tu se jezivi krug zatvara. (Kasnje sam sličan opis psiholoških dešavanja našao kod Tolstoja, stanje u koje je on zapao oko pedesete godine, kada je imao sve što se po zapadnjačkim merilima može poželeti: dobar brak, uspešnu karijeru, bogatstvo, ugled u društvu i u književnom svetu, dakle, eto još jednog priloga tezi o tome da iz nas mogu izbijati samo energija koje nosimo u sebi, bilo da ima spoljašnjih inicijatora za to ili ih nema.)

 

Preokret je nastupio kada sam zauzeo stav pomirenosti, U UMU: pomislio sam kako je besmisleno da se opterećujem nečim na šta ne mogu da utičem; smrt može da snađe bilo koga u bilo kojoj situaciji, ukoliko mu je, kao što se u narodu kaže - "suđeno". Ako mi se nešto loše mora desiti, desiće mi se svim uprkos mojim strahovanjima i nastojanjima da izbegnem, ja ne  mogu da utičem svojom voljom na ta dešavanja; ako je sve ovo samo privid, ako mi se neće desiti ništa strašno - neće se desiti; dakle, sva moja razmišljanja i strahovanja su besmisleni. TO JE BIO POČETAK JEDNE DUBOKOG UNUTRAŠNJEG SMIRIVANJA, U VEZI SA ODNOSOM PREMA SMRTI. "Pramenovi" tih energija izbijali su još neko vreme, jer, kao što je rečeno - um ne može sam po sebi da uništava energije emocija, ali - sve slabije, a uvek, kada bi se oni pokrenuli, ja sam spontano reagovao sledom misli koje sam opisao. U TOJ SITUACIJI, IAKO MISLI NE MOGU DA MENJAJU EMOCIJE, MISLI DOLAZE KAO VAŽAN OSLONAC.

 

Neko ili nešto nas je jako iznerviralo (na poslu, u porodici, itd, povodi se tako simpatično nađu sami od sebe!). Mi znamo iz svog iskustva da energija emocija najčešće pokrene energije misli - misli nam se vrte kao na filmu, ponavlja nam se "sporna" situacija, ponavlja se naša analiza, najčešće je to okrivljavanje drugih, ali, i kada nije okrivljavaje, opet ide stalna zapitanost i promišlljanje - zašto je to rekao ili tako postupio, zar smo mi to zaslužili, itd. TAJ KOLOPLET MISLI JE ARČENJE NAŠE ENERGIJE! Da, dok je energija emocija jaka - i te misli su jake, jer ih val energije emocija nosi. Ali, ako imamo u vidu opisane principe interakcije emocija i misli, mi možemo nastojati, uvek kada je to moguće, a to se, kao što je rečeno, kao i sve drugo - da uvežbavati, možemo nastojati da imamo u vidu: da to neke jake energije izbijaju iz nas samih, da je naše da imamo distancu u odnosu na njih, da ih time, što se najsmirenije što možemo suočavamo sa njima, metaforično rečeno - gledajući ih oči u oči, razgrađujemo, u tom smislu da znamo da su sve te spoljašnjosti samo povodi, pravi razlog je energija emocija koja izbija iz nas, koja je došla, tim spoljašnjim povodom, na red da izbija. (Moje iskustvo se podudara sa mnogim objašnjenjima koja sam kasnije našao kod Dž. Raskina, u "Emocionalnom pročišćavanju", mada knjiga "pati", kao i sve koje nastoje da daju jednu zaokruženu teoriju - od teoretičarskog rasplinjavanja.) Mi ne treba da se borimo protiv energija emocija, jer to i ne možemo, ali protiv kolopleta misli koje one provociraju - svakako da možemo. JER I TO JE JEDAN OD POSTULATA: EMOCIJAMA NE MOŽEMO UPRAVLJATI, NE MOŽEMO IH INDUKOVATI, MISLIMA MOŽEMO, I UPRAVLJATI, I MOŽEMO IH SVOJEVOLJNO KREIRATI. TU SU NAŠI RESURSI! Dakle, taj iracionalni koloplet misli mi možemo svojevoljno, ukoliko se malo fokusiramo i uvežbamo, prekidati: "Neću da mislim o tome!Isključujem se iz ovih gluposti!". Energija iznerviranosti ili razočaranosti, ili bilo čega drugog - može da traje i dalje, ali - mi svojom odlukom se isključujemo IZ MISAONE, "LOGISTIČKE" PODRŠKE TIM EMOCIJONALNIM ENERGIJAMA.

 

Ceo proces razgradnje jakih energija emocija postupno vodi sve većoj unutrašnjoj smirenosti. Možda nije baš najpreciznije razlučivati unutrašnju i spoljašnju smirenost, ali - nije ni nemoguće. I onaj ko postigne duboku unutrašnju smirenost - zapada u situacije koje zahtevaju, svojom složenošću (to su implikacije naše pozicije bavljenja duhovnošću u okvirima masovne svesti), i postupke i reakcije koji mogu delovati, ili se mogu i označiti kao pomalo ili prilično nervozni i užurbani. Jer životni kontekst nagoni na takvu reackiju. Ali, uza sve to, takav čovek može da ima unutrašnju smirenost, ili bar priličnu unutrašnju smirenost.

 

STIŠAVANJE JAKIH ENERGIJA EMOCIJA OMOGUĆAVA DUBOKU UNUTRAŠNJU SMIRENOST. NE POSTIŽE SE ONA MEDITACIJOM ILI NEKIM DUHOVNIM TEHNIKAMA, VEĆ PROCESOM RAZGRADNJE ENERGIJA EMOCIJA. Naravno, meditacija i sve metode relaksacije su svakako korisne i neophodne, imaju one svoj nezamenljivi efekat, ipak - ovde smo na terenu nekih drugih dešavanja. UPRAŽNJAVANJE BILO KOJEG VIDA RELAKSACIJE DOLAZI U SKLOPU NAŠIH DNEVNIH NAPREZANJA, NE U SKLOPU NAŠIH REAKCIJA NA, NA PRIMER, LJUDE, POSTUPKE, SITUACIJE... ONO ŠTO ONI MOGU DA IZAZOVU U NAMA - NE BRIŠE SE ILI NE POTIRE SE NIKAKVIM METODAMA RELAKSACIJE. Pretpostavljam da je ovaj postulat iskustveno jasan mnogima.

 

A priče o istočnjačkim  tzv. učiteljima i mudracima koji su do svog nivoa, koji treba da podrazumeva unutrašniji mir, došli kroz meditaciju, u samoći ili po manastirima? Verujem da to jeste moguće, JER SE RADI O APSTRAKNIM ŽIVOTNIM USLOVIMA, dubinski mir se i može steći i može održavati u tim apstraktnim životnim uslovima. Kada bismo takvog ubacili u običnu životnu poziciju: u porodicu, makar sa nekoliko članova, na radno mesto, gde obično ima interakcije sa većim brojem ljudi, a tu je neminovna izloženost delovanju ego-mehanizama mnogih osoba, izloženost koja znači energetsko gušenje i sputavanje, kada bismo ga ubacili u svu celokupnost složene mreže obaveza i društvenih odnosa - TEK TU BI TAJ NJEGOV UNUTRAŠNJI MIR BIO TESTIRAN. Do unutrašnjeg mira se svakako može stići samo meditacijom, tamo gde nema složenih uslova i složene mreže međuljudskih odnosa, pri čemu ne možemo smatrati mogućim da se neko inkarnirao sasvim bez ovih jakih energija, već pre da u datoj inkarnaciji one ostaju netaknute u ime posvećenosti duhovnosti u mirnijim i jednostavnijim uslovima. U KONTEKSTU U KOJEM SU SLOŽENI USLOVI I SLOŽENA MREŽA MEĐULJUDSKIH ODNOSA DOMINANTE - ONI NE OSTAVLJAJU NA MIRU NI PRAMIČAK ENERGIJA EMOCIJA KOJE NOSIMO U SEBI. Ovo nije plediranje ni za, ni protiv nekog vida bavljenja duhovnošću, već samo ukazivanje na realnu poziciju i funkciju energija emocija.

 

U razgradnji energija emocija ni od kakvog značaja nisu polovi: pozitivne - negativne emocije, u vezi sa čim postoje neke zablude, posebno u tzv. "tajnaškoj" literaturi - smatra se i preporučuje, da se fokusiramo samo na pozitivne emocije, da njih "produkujemo", jer su pozitivne emocije neophodne u delovanju na privlačenju željenih dešavanja u svoj život. JAKE ENERGIJE EMOCIJA SU JAKE ENERGIJE EMOCIJA, BILO DA SU ONE POZITIVNE, BILO DA SU NEGATIVNE. I KAKO MI RAZGRAĐUJEMO JAKE ENERGIJE NEGATIVNIH, TAKO ISTOVREMENO RAZGRAĐUJEMO I JAKE ENERGIJE POZITIVNIH EMOCIJA. Dok mi imamo jak bes, nezadovoljstvo, ljubomoru, mržnju, imamo i jake radosti, oduševljenja, ljubavi, ushićenosti... I JEDNE I DRUGE EMOCIJE NAS PODJEDNAKO UDALJAVAJU OD UNUTRAŠNJE RAVNOTEŽE. I naučno je jasno konstatovano, po medicinskim parametrima (pritisak, nivo šećera u krvi, itd.), da tu razlika nema, da su jaka uzbuđenja - jaka uzbuđenja, bilo da ih mi doživljavamo kao pozitivna, bilo kao negativna. Druga je stvar što bismo mi želeli da se oslobodimo negativnih, jer ih doživljavamo kao neprijatne, a da pritom zadržimo jake pozitivne emocije, jer ih doživljavamo kao prijatne. Pri čemu gubimo iz vida, kao što je rečeno, da nas obe podjednako udaljavaju od unutrašnje ravnoteže.

 

Kako se energija i jednog i drugog tipa emocija razgrađuje - tako dospevamo u unutrašnju ravnotežu. TO NE ZNAČI DA MI POSTAJEMO BEZOSEĆAJNA OSOBA, OSOBA BEZ EMOCIJA, VEĆ SAMO ZNAČI DA VIŠE NEMAMO EMOCIJE JAKIH INTENZITETA, VEĆ SU NAM OSTALE - SUPTILNE EMOCIJE, MOGLO BI SE REĆI - JEDVA PRIMETNE EMOCIONALNE VIBRACIJE. Ako osećamo radost - onda je to tiha radost koja ne potresa celo naše biće, ako nas nešto zabrine, naljuti, isto su to tihe emocije, tako da se one na skali pozitivno-negativno skoro gube.

 

Ta duboka unutrašnja smirenost neminovno se preliva spolja, u naše ponašanje, u naše držanje, u naša reagovanja, maltene u svaki naš pokret.

 

Da se dotaknemo još samo takozvane bezuslovne ljubavi, koja se neštedimice rabi u nekim duhovnim pravcima i duhovnim preporukama.

 

Lepo je i korisno da imamo u vidu i ideju ili koncept bezuslovne ljubavi, da joj težimo, da razmišljamo o njoj, kao što je korisno da se bavimo i bilo kojom drugom pozitivnom (čitaj: viših vibracija) temom. Ali, OVAKVO BAVLJENJE IDEJOM BEZUSLOVNE LJUBAVI NE ZNAČI NAŠU OBAVEZU DA PODLEŽEMO ZABLUDI. Naprotiv, zablude i iluzije treba da razotrkivamo što više možemo.

 

NA ZEMLJI, U SVETU TAME I DUALNOSTI - BEZUSLOVNA LJUBAV JE MOGUĆA SAMO PREMA MALOJ DECI. I prema njima, što više odrastaju i bliže se sazrevanju i osamostaljivanju, SASVIM PRIRODNO, početna bezuslovna ljubav pretvara se u običnu ljubav prema deci, jer tu na njihove postupke i reakcije počinju da dolaze i: iznerviranost, ljutnja, razočaranost, itd.

 

Da, mi možemo verovati u bezuslovnu ljubav - sa neke više razine, možemo verovati da bismo na višoj razini posmatranja i sagledavanja mogli da osećamo ljubav prema svakom živom biću, ali, u životnom kontekstu u kojem smo, dok smo uvučeni u žive interakcije, ne možemo izbeći i, ako ne baš mržnju, a ono makar distanciranost u mnogim situacijama, prema mnogim osobama. JER TA DISTANCIRANOST ZNAČI DA PRESECAMO ENERGETSKE NITI KOJIMA NAS NEKI MOGU ISCRPLJIVATI, bilo na suptilnom nivou, bilo i bukvalno. Mi volimo nekoga ko nas preko svojih ego-mehanizama guši i davi, stalno ispotavlja svoje zahteve... VOLETI TAKVU OSOBU ZNAČI PREPUSTITI SE NJENOM TZV. "ENERGETSKOM VAMPIRIZMU". Emocionalna distanciranost je racionalni stav odbijanja lošeg energetskog uticaja. DISTANCIRANOST PREMA BILO KOME NIJE - BEZUSLOVNA LJUBAV. A ovde je distanciranost, videli smo, iznuđeni potez.

 

Uopšte, ko priča o bezuslovnoj ljubavi, neka pomisli kako bi se ponašao i kako reagovao u pretpostavljenom eksperimentu: u kojem bismo mu dali osobu koja ga svakodnevno šamara, vređa, možda čak i tuče. PRINCIP BEZUSLOVEN LJUBAVI NALAŽE DA ON VOLI I TAKVU OSOBU, UPRKOS SVEMU ŠTO ONA NJEMU ČINI. A PO SVIM PSIHOLOŠKIM ODREDNICAMA - ONAJ KO BI U OVAKVOJ SITUACIJI VOLEO TAKVU OSOBU: BIO BI MAZOHISTA, što je daleko od psihološki normalnog stava.

 

UMESTO O FIKTIVNOJ BEZUSLOVNOJ LJUBAVI - MI MOŽEMO, U POSTOJEĆOJ ZEMALJSKOJ RAVNI, GOVORITI O JEDNOM NEUTRALNOM STAVU: STAVU NI LJUBAVI, NI MRŽNJE. To se čišćenjem i rastom svesti može postići. Nije normalno da volimo nekoga ko nas maltretira, vređa... ali je, sa stanovišta naše unutrašnje snage sasvim u redu, i spontano se to i dešava, da budemo neutralni: niti ga volimo, niti ga mrzimo, postavljamo jednu distancu, koja znači uskraćivanje našeg poverenja. OVDE JE USPEH DA GA NE MRZIMO I DA NE OSEČAMO BILO ŠTA NEGATIVNO PREMA NJEMU, A NE DA GA VOLIMO.

 

*          *          *

 

Da tema o emocijama prođe bez teme o seksu i seksualnosti, kao važnom DUHOVNOM PITANJU... ne biva! Samo ako se setim - imam li šta o tome koliko-toliko originalno da kažem, a i ako ovde ne bude cenzure...  :-)

Tags:     um      inteligencija      emocije      duh      duša      energija      4dportal
Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Komentari  

 
#4 Bel-Mordok 2014-01-03 15:28
Jeste li znali da emocije imaju rok trajanja?
4dportal.com/.../...
Citat
 
 
#3 Miroslav Prvulović 2013-06-27 17:21
"Jer nije bijes uvijek nužno loš. Bijes je poželjniji od letargije. Bijes može pomoći da se izborimo za sebe. Ustvari, nije poželjna letargija niti bijes. Potrebno je promatrati svoj brak ili neki drugi problem duži period i donijeti realnu i ispravnu odluku."

Mi ovde posmatramo liniju emocija i suočavanja sa njima. U situacijama u životu najčešće imamo presecanje više tih linija, pa sve postaje složenije, i za snalaženje, i za reagiranje koje bismo želeli da je najispravnije moguće.

U prvom primeru koji si, Merilin, navela, imamo, uz liniju emocija, i druge linije: potrebe za partnerom, uz princip koji je skoro pravilo, ZA SADA, na Zemlji: da se spoje osobe između kojih stoje energije koje treba da se razgrade, tek kad to krene - svašta se dešava, ponekad jednoj strani bude neizdrživo; pa dalje, linija postojeće forme braka, čija suština kao da je u formalno-zakonskim obavezama i običajima zajedničkog življenja; pa linija iluzija - ako posle harmonije dođe "kuršlus", onda je i harmonija bila iluzija, a zašto jedna osoba nije uočila tu iluziju; itd.

U toku svojih razmišljanja čini mi se da si i sama na kraju izvela najbolji zaključak: TEŠKO DA ODLUKE DONETE POD DEJSTVOM JAKIH EMOCIJA ILI IZVEDENE POD DEJSTVOM JAKIH EMOCIJA - MOGU BITI NAJBOLJE I NAISPRAVNIJE ODLUKE. Znamo da nam jake emocije baš smetaju u trezvenom rezonovanju i u trezvenom delanju. Ako mi u njima vidimo i tražimo ENERGETSKU BAZU I PODRŠKU za delanje, onda, čini mi se, tu nešto škripi.

Za mene je ispravnije da imamo trezveno donetu odluku i svoju rešenost da je realiziramo, te uporan rad na realiziranju. Ako navedena dama trezveno proceni da joj nema suživota u datom braku, te reši da "iskorači" iz njega - ŠTO BI JOJ BIO POTREBAN BES, KAO "DOPING", DA TU ODLUKU REALIZIRA? Ako nema snage i odlučnosti da odluke koje donese ostvaruje - onda su tu neki drugi njeni problemi u pitanju.

Opet se i u primeru sa studentom ukrštaju i druge "linije životne fabule", ne samo emocije, i teško da se na terenu samo suočavanja sa emocijama mogu rešiti i pitanja tih drugih "linija fabule", na primer - linija životnih vrednosti: tamo gde se polaganju ispita i sticanju fakultetske diplome daje status životne važnosti - doista dolazi do ovakih lomova u svesti; tamo gde se i jedno i drugo vide kao ciljevi koji si postave, ali i kao igrarije, tj. lažne vrhunske vrednosti, koje nam društvo podmeće (kao da nam život ovisi o njima, kao da ne možemo, ukoliko se potrudimo, da nađemo posao i psihološku i životnu stabilnost i bez fakulteta) - ONDA SU U TOM DRUGOM SLUČAJU I EMOCIONALNE REAKCIJE POSVE DRUGAČIJE.

Čini mi se... :cry:
Citat
 
 
#2 Miroslav Prvulović 2013-06-27 10:59
"Nemoj misliti o onome što trenutno osjećaš? Nemoj činiti ono što trenutno osjećaš?"

Svest nam je u višim vibracijama, između ostalog, i onda kada nema emocija jačih intenziteta, KADA SMO U SMIRENOSTI ILI NADOMAK NJE. Pretpostavljam da je to svakome blisko iskustvo. DAKLE, TREBALO BI DA TO IMAMO NA UMU KAO ORIJENTIR U SNALAŽENJU SA BILO KAKVIM EMOCIJAMA. Tiše emocije su blizu same smirenosti, i na njih i ne obraćamo pažnju. Kod jačih, u skladu sa onim što je u tekstu razvijano kao teza ili preporuka - svakako nam je korisno nastojanje da IZUZMEMO misli iz emocionalnog vrtloga koji se u nama dešava. DA POKUŠAMO DA NAM JAKE ENERGIJE EMOCIJA NE PODJARME SEBI I ENERGIJE NAŠIH MISLI. ČAK DA ENERGIJU MISLI UPOTREBIMO U SUPROTNOM SMERU: U SMISLU POSTIZANJA DISTANCE PREMA NJIMA, ENERGIJAMA EMOCIJA. Mi ne možemo, PREKO MISLI, PREKO ONOGA ŠTO MISAO REGISTRUJE KAO NAŠE UNUTRAŠNJE DEŠAVANJE, da ne budemo svesni besa koji je u nama, ne možemo da bežimo od njega niti da upravljamo njime, ALI MOŽEMO SEBI SAMIMA DA UKAZUJEMO NA IRACIONALNOST POVODA, jer to najčešće tako biva (zar nam je gužva u saobraćaju, ako kasnimo na posao, racionalan povod za bes?), ali, neka je povod i sasvim racionalan - podsećamo sebe da su pravi razlozi za izbijanje tih energija - TO ŠTO IH MI NOSIMO U SEBI, da ohrabrujemo sebe - ceo ovaj proces znači razgradnju tih energija, samo ga treba izdržati. Eventualno, ukoliko možemo, da pomišljamo na smirenost, kao naš cilj.

U istom smislu nam dolaze i postupci. Ukoliko se uistinu radi o nečijem lošem postupku koji je izazvao našu jaku emocionalnu reakciju, uz sav stav da su te energije došle na red za izbijanje, mi treba da, ukoliko procenimo da je to umesno, dotičnome ukažemo na nepravdenost njegovog postupka. ALI, AKO TO UČINIMO SA LOGISTIČKOM PODRŠKOM SAMIH JAKIH EMOCIJA - MI IH TIME SAMO POTKREPLJUJEMO, TADA NAM NE IDE PROCES NJIHOVE RAZGRADNJE, VEĆ - OJAČAVANJA.

Često su te energije u nama toliko jake da racionalno ne možemo da se uzdržimo od reakcija sa njima, uz njih. Međutim, ako imamo jasna nastojanja u smeru o kojem govorimo - postupno smo sve manje u vlasti jakih emocija, tj. u pod njihovim diktatom pri našem reagovanju. Besno reagovanje na postupke jedne iste osobe vremenom se razgrađuje (kao što se na Istoku kaže - karma između nas se razgrađuje), svaki sledeći put bi, pod ovim uslovima, trebalo da naše besno reagovanje bude sve slabiije i slabije, i da postupno zađemo u zonu normalnih ili bar podnošljivih odnosa; ne mora tu da bude simpatija, ali odnos bez naboja može da se ustali.

Ja taj "scenario" sasvim jasno uočavam u svom iskustvu, no, i bez tih opisa odgovor ispade probiman. :cry:
Citat
 
 
#1 Miroslav Prvulović 2013-06-27 10:22
Merilin, slažem se sa tvojim slaganjem (u prvoj poruci), malo si konkretnije razradila ono što je kao princip sadržano u tekstu.

S tim što ja nisam za opciju da u sebi JURIMO za emocijama, za njihovim žarištima, i da se "na silu" bavimo njihovim povodima. Naprotiv, treba da JURIMO za bavljenjem tzv. pozitivnim sadržajima, bilo onim čemu težimo, bilo nekim drugim tipovima pozitivnih sadržaja. (Ne zbog "tajnaške" opsednutosti pozitivnošću, na štetu realističnosti, a u ime privlačenja željenoga u svoj život, već zato što su tzv. poztivini sadržaji - sadržaji viših vibracija. Koji su nam u ovim vremenima, kao dehidriranome voda, preko potrebni!) ) A kada bilo šta iz nas, u nama, počne da izbija - da se onda sa time suočimo, onako kako si opisala.
Citat
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osvježi

Isus, Osho, Sai Baba, Icke...

Isus, Osho, Sai Baba, Icke...

- Pratimo, odgonetamo, dešifriramo arkonske distorzije, kako u nama samima, u našim mislima, tako i šire, te u onome što imamo kao tzv. društvene i civilizacijske tekovine (a valjda se...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:4082

Više...
Polivalentno ili umreženo mišljenje (1)

Polivalentno ili umreženo mišljenje (1)

- Neki od razloga koji nas mogu upućivati na potrebu potrage za novom paradigmom mišljenja, a u sklopu koncepta o iskrivljavanjima našeg mišljenja.

Budi prvi i komentiraj! Klikova:2438

Više...
Jedno od rješenja: fokus na rješenjima, a ne na problemima

Jedno od rješenja: fokus na rješenjima, a ne na problemima

Možda bismo ovo, i nikako ne slučajno, mogli usporediti s ronjenjem: mi udahnemo zrak, zaronimo u problem, u dubinu problema, bavimo se dolje (nije ovdje slučajan prilog "dolje") problemom, nastojimo...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:1988

Više...
Arkonske distorzije u umjetnostima

Arkonske distorzije u umjetnostima

- Umjetnosti, kao svijet lijepog, svijet Ljepote. Paradoksi u dijelu umjetnosti u kojem nam se Ljepota donosi preko ljepote ubistava i ubijanja, nasilja, gadosti, horora, perverzija... - Sa konceptom o...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:2326

Više...
Muke sa

Muke sa "našim" mislima koje nisu naše

Ključ: u isključivanju iz usiljenog misaonog kontinuiteta ili grča? U stalnoj fluktuaciji između misli i nemisaonosti (praznine uma)? - Naše misli svakako jesu moćne, moćne i u istinskom preobražavanju nas...

Komentari(1) Klikova:6284

Više...
Probuditi se u planetnom Zatvoru, i - što onda?!

Probuditi se u planetnom Zatvoru, i - što onda?!

- Što nas uistinu čeka, i što nam predstoji, umjesto skoro pa stereotipa o duhovnom Buđenju sa kojim "nevjerojatno lijepa, mirna i ljubavlju ispunjena stvarnost vas čeka"?!

Komentari(2) Klikova:3255

Više...
Iluzija prosvjetljenja u svijetu iluzije (2)

Iluzija prosvjetljenja u svijetu iluzije (2)

- Pošto je pitanje prosvjetljenja/prosvjetljenosti jedno od najbitnijih u duhovnosti, osobito onoj koja makar samo inklinira ka istočnjačkom modelu, eto i potrebe za dodatnim činjenicama, tezama i argumentacijom u vezi...

Komentari(1) Klikova:3568

Više...
Za Ko-Kreatora treba duhovno sazrijeti

Za Ko-Kreatora treba duhovno sazrijeti

- Prakticiranjem "Tajne", bez prethodno izvedene teške duhovne obuke: svojom energijom samo ojačavamo postojeći Stari svijet, te samo sve dublje svoju svijest uranjamo u Iluziju. -  Onaj tko je prošao...

Komentari(1) Klikova:3200

Više...
Iluzija prosvjetljenja u svijetu Iluzije (1)

Iluzija prosvjetljenja u svijetu Iluzije (1)

- Iz kritičkog istraživanja dominantnih duhovnih paradigmi i njihovih krunskih segmenata - ideala (u ovom slučaju je to prosvjetljenje), dobivamo materijal za trasiranje puta novoj duhovnoj paradigmi i njezinom krunskom...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:3232

Više...
Bog-Jedan-jedini Bog vs Viši Bog

Bog-Jedan-jedini Bog vs Viši Bog

- Vjera u Boga-Jednog-jedinog Boga: kao OPS-zamka. Alternativa: vjera u Boga koji je iznad svjetova Dobra i Zla.

Komentari(1) Klikova:3374

Više...
Kritičko mišljenje i osobne duhovne teorije

Kritičko mišljenje i osobne duhovne teorije

- Kritičkim mišljenjem izbjegavamo zamku vezivanja samo za jednog duhovnog autoriteta, autora, učitelja, odnosno za jedno djelo, teoriju, model... Njime si omogućavamo izbor za nas najboljeg, najprihvatljivijeg u mnoštvu djela...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:3010

Više...
MIROSLAV PRVULOVIĆ: Transcendiranje anakronoga svijeta (6)

MIROSLAV PRVULOVIĆ: Transcendiranje anakronoga svijeta (6)

- "Biti sretan i uspješan!" - uz sve šire planetne armije bolesnih i depresivnih!

Budi prvi i komentiraj! Klikova:3237

Više...
Otkrivanje

Otkrivanje "Tajne" - kao kozmičko-planetna podvala?

- Kozmičko-planetna energetska dešavanja navode nas na okretanje ka Višem, ili nam sugeriraju evolucionistički smjer. Evolucionističko upražnjavanje metodologije "Tajne", koje bi bilo u funkciji tog fokusa, moglo bi nas dovesti...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:5309

Više...

"Logika Stada" i promjene

- "Logika Stada", koja uvjerljivo dominira u masi čovječanstva - nije, tj. ne koristi se ovdje u smislu neke uvredljive kategorije kojom neki od nas, koji su je osvijestili i...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:4434

Više...
Bog (Apsolut, Izvor) - ateizam - Evolucija - Energija

Bog (Apsolut, Izvor) - ateizam - Evolucija - Energija

- Religioznost ne znači sama po sebi rast svijesti. - Pravi faktori za rast svijesti su u sferi evolucionizma. - Ne Bog-Apsolut-Izvor (naravno da oni kao nekakva konceptualna poštapalica nisu...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:5058

Više...
Shavasana i praksa izvankonceptualizma

Shavasana i praksa izvankonceptualizma

- Praksa izvankonceptualizma u trokutu između: meditacije, emocionalnog pročišćavanja (Dž. Raskina) i shavasane (joga nidre). - Kome ona u opisu djeluje kao banaliziranje duhovne prakse (kakva je to duhovna praksa...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:3490

Više...
Hibernacija u Entropiji

Hibernacija u Entropiji

- Strategija s Entropijom, provjereni način: pojednostavljivanje svega u životu, svega onoga što od nas ovisi, na što možemo utjecati, te što više relaksacije.

Budi prvi i komentiraj! Klikova:4120

Više...
S. N. Lazarev, ljubav prema Bogu i praksa izvankonceptualizma

S. N. Lazarev, ljubav prema Bogu i praksa izvankonceptualizma

- U nekima od duhovnih učenja: um nam kreira i pokreće koncept preko kojeg želimo da osjećamo ljubav prema Bogu, što je pod znakom pitanja s obzirom na još uvijek...

Budi prvi i komentiraj! Klikova:6017

Više...
Baner

Kolumnisti

Popularno

Novosti

Kolumne



Partneri

Prijava

Registracija

*
*
*
*
*

* Polje je obavezno