4Dportal

U osnovi svih promena koje ljudi čine u ovom svetu su - misli, delovanju prethodi misao o delovanju ili o cilju koji se želi ostvariti. Ako napravimo sto ili stolicu, ako uzoremo njivu i zasejemo bilo šta - ne uzimamo realizacije naših planova ili ideja kao nešto specijalno, jer nam je ta vrsta delovanja svakodnevna i uobičajena.

Međutim, ako svojim mislima delujemo na svoje ozdravljenje, kao i na životne tokove koji su van našeg uobičajenog, vidljivog, direktnog uticaja, onda govorimo o fascinantnim, maltene o "natprirodnim" delovanjima naših misli.

Dakle, na jednoj strani je ta vrsta izvođenja promena u našoj realnosti.

Da bismo si iznutra približili istinsku moć naših misli u ovakvim slučajevima, uživimo se malo u uzgredne ilustracije koje su spomenute u prethodnom tekstu. Pilot iz filma "Tajna", koji je doživeo avionski udes, kao i Rus G. Sitin, nakon "bliskog susreta" sa eksplozijom bombe, skoro da su bili u istovetnoj situaciji: obojica doslovno paralisani povredama, bolovi i pomućena svest se takoreći podrazumevaju, obojici lekari nisu davali izglede da mogu da se vrate normalnom funkcionisanju i normalnom životu.

U takvoj zarobljenosti tela, kada je telo skoro otkazivalo: ZAPOČINJAO JE U OBOJICI RAD UMA, produkcija misli koje su bile usmerene na zdravlje i ozdravljenje. I - postigli su rezultate koji su fascinantni, mimo prognoza i očekivanja lekara. Naravno, nisu oni usamljeni primeri, u ovim vremenima svako je čuo ili čitao bar o ponekom takvom primeru, ali su njihovi slučajevi važni jer se radi o ekstremno teškim uslovima u kojima se telo nalazilo, u kojima su, dakle, bili vanredno teški uslovi za rad uma, za unutrašnji preokret.

Oni kao da su demonstrirali snagu duha koja je iskazana u stihovima (nažalost, ne sećam se ko njihov autor):

"I tako u težak čas, u životnoj borbi,
Lako se boriti kada pobjeđujete.
Lako se mučiti, gladovati i biti hrabar,
Kada je zora uspeha svanula.
Ali čovjek, koji zna vedro podneti očaj i poraz,
Tek je on pravi Božji izabranik.
Doista se boriti zna onaj,
ko se bori i kada gubi."

Imamo, dakle:

a) nezgode koje su rezultirale teškim telesnim povredama;

b) delovanje uma na ozdravljenju, na proizvođenju promena, u vezi sa teškim telesnim povredama; jednom rečju - imamo postavljeni cilj kojem se teži;

c) imamo ostvarenje promena ili cilja - ozdravljenje.

Na drugoj strani su duhovne koncepcije, a i dešavanja u samom životu, koji nas upućuju na "pomirenost sa sudbinom", sa neumitnošću, sa onim na šta ne možemo svojom voljom uticati. Boriti se za promene u takvim uslovima deluje kao napor leptira koji iz unutrašnjosti sobe uporno udara u staklo, želeći da izađe van, a to van mu je tako blizu, a tako daleko.

Po ovoj drugoj liniji - sve ono što nam se dešava u životu: nije plod slučajnosti, ili igra "slepe sudbine", već je refleks nekog višeg plana, ili plana duše, izabranog pre inkarniranja. Teške situacije i teški događaji su mogućnosti za izbijanje negativnih energija koje nosimo u sebi, a koje se i preko fizičkih bolesti, i preko teških psihičkih stanja, kao i preko tragičnih životnih dešavanja, aktiviraju, mi se svesno sa njima suočavamo, ukoliko ih stoički istrpimo - mi ih se oslobađamo, oslobađajući se negativnih energija u svom biću, postajemo duhovno jači, time nam se otvara put za razvoj svesti; odnosno, u duhovnom rastu - to se može vezivati i za preuzimanje kolektivnih negativnih energija, njihovo prerađivanje, kao akt pomaganja kolektivu.

BORBA, u ovom slučaju je - borba protiv onoga što nam je od duhovne koristi, iako mi nju iz ove perspektive ne vidimo, pa je teško možemo i priznavati. U istočnjačkim učenjima u ovakvim tumačenjima koristi se poznati termin "karma": sve ono loše što nas snalazi - refleks je naših karmičkih opterećenja, mi ih se oslobađamo svojom pomirenošću sa samim dešavanjima. U tom kontekstu - i bolesti su blagodat, jer se i preko njih oslobađamo negativnih karmičkih energija.

Ako zanemarimo ova duhovna tumačenja, većina nas se, a to je uveliko uzrokovano društvenim ambijentom (vizualizovati neku vrstu uspeha u sređenom društvu u kojem "uspeh uspeva", i u nekom haotičnom i siromašnom društvu - nije isto, a pitanje je šire, odnosi se na razliku u kolektivnom nesvesnom), suočava sa nedelotvornošću teorija i modela "tajne", o čemu se mogu naći svedočenja čak i na formuma koji su posvećeni delovanju po principima "tajne". Može neko mesecima i godinama da razmišlja i vizualizuje neku željenu promenu u svom životu, može da čini uporne pokušaje, a da se uvek i uvek, iznova, nasuče na neke prepreke, kao leptir sa staklom.

Mnogi mogu u svom životu da konstatuju delovanje energija koje su mnogo jače od svih napora koje ulažu u projektovano izvođenje promena. U teorijama "tajne" se bavi i ukazivanjem na moguće uzroke: te - ako neko nije dovoljno ubeđen u promene, te - ako se dovoljno ne uživi u promene i ciljeve, itd. Delotvornost modela i teorija "tajne" se očigledno apsolutizuje na štetu jedne dublje duhovne dimenzije.

Moć naših misli da delujemo na realnost jeste svakako velika, i moć u izlečenju i od najtežih bolesti, i moć u toliko primamljivom neduhovnom smeru - u privlačenju velike količine novca i svih drugih životnih uživancija, što je pokazano na mnoštvu primera u literaturi "tajne", ali, takođe je vrlo jasno da je na delu i mnoštvo nama nepoznatih faktora, koji tu našu moć mogu toliko da ograniče, da se osećamo kao smešno bespomoćni, a teorije i modeli "tajne" da nam deluju kao puka fantazija. U TOM SLUČAJU NAM POMIRENOST SA ONIM ŠTO NE MOŽEMO PROMENITI ZAISTA DELUJE KAO VIŠA MUDROST. Ako nakon većeg broja pokušaja u praksi - uvek doživimo neuspeh u nečemu, onda je mudro da više ne trošimo napore i energiju na te težnje, ako nam se jasno pokazuje da su oni uzaludni.

Tu dolazimo i do dubljeg pitanja: KOJA JE NAŠA VRHUNSKA TEŽNJA? Da si ispunjavamo želje vezane za materijalni plan (novac, karijera, zadovoljstva, putovanja...), ili da ostvarimo svoj maksimalno mogući duhovni rast? Naravno, mi smo u ovom svetu u fizičkom telu, ne možemo materijalni plan da sasvim eliminišemo, ali - jedno je ako u njemu vidimo svoje ispunjenje, a drugo ako ga doživljavamo tek kao osnovu za neka viša delovanja i viša postignuća.

Međutim, pomirenost sa postojećim je dvosmislena, jer je ovo svet dualnosti, te ona može biti i jedna zamka. Deo duhovnih preporuka koje se odnose na "biti", greška je da se teži bilo čemu, pa i  promenama, prepustiti se "strujama života", prevazići svoje želje, a želja za promenama je jedna od njih - kao da sadrži u sebi distroziju koju su izveli Matriks ili Negativni Faktor: ako si u Zatvoru - ne teži promeni, ostani gde jesi, "budi", budi u Zatvoru; ako te je društvo "darovalo" lošim životnim uslovima - ne teži promenama, samo "budi", budi i dalje u tim uslovima; itd.

U OVOJ PERSPEKTIVI POMIRENOST SA POSTOJEĆIM ZNAČI SLAGANJE, TAKOREĆI PODRŠKU SVEGA LOŠEG U POSTOJEĆOJ REALNOSTI, znači odricanje od razmišljanja o boljem.

A opet, na drugoj strani, videli smo, tj. svako svakako to može da vidi u svom iskustvu, bilo u svom životu, bilo u životu ljudi koje poznaje, da mnogi naši pokušaji da nešto ili bilo šta menjamo - ne daju rezultate, te u mnogim slučajevima ispada mudrije da se ništa i ne preduzima.

KAKO DA SE SNAĐEMO U OVIM DEŠAVANJIMA I GLEDIŠTIMA?

PODSETIMO SE DA U SVEMU POSTOJE UNUTRAŠNJI I SPOLJAŠNJI PLANOVI. I da svakako spoljašnji proizilazi iz unutrašnjeg.

MISLI O PROMENAMA, VIZIJE PROMENA, TEŽNJA PROMENAMA U SMISLU PROMIŠLJANJA PROMENA - NIKAKO NE MOGU BITI LOŠI I ŠTETNI. (Naravno, i povezani sa preduzimanjem praktičnih koraka tamo gde to daje rezultate, ili gde je moguće.) ONI SVEDOČE O NAŠOJ NEPOMIRENOSTI SA LOŠOM REALNOŠĆU, ILI SA NAŠIM LOŠIM FUNKCIONISANJEM, SA STANJEM SVESTI U KOJEM SMO, ODNOSNO, ONI SVEDOČE O NAŠIM TEŽNJAMA DA POZITIVNO MENJAMO I DA DOPRINOSIMO POZITIVNIM PROMENAMA SEBE, I REALNOSTI, u meri u kojoj je to moguće. Promene na bolje su u osnovi EVOLUCIJE, bilo naše svesti, bilo nekog aspekta fizičke realnosti.

Gajenje u sebi ideja i vizije boljih životnih uslova, odnosno, pre toga: ideja i vizije boljeg sopstvenog funkcionisanja, sopstvenog duhovnog napredovanja - pokazatelj je orijetacije naše unutrašnjosti. I BAŠ SE DUHOVNA SNAGA KALI U SITUACIJI KADA SMO URONJENI U LOŠE I TEŠKE SPOLJAŠNJE I UNUTRAŠNJE USLOVE I UTICAJE, A UPORNO GAJIMO U SEBI IDEJE I VIZIJE SVEGA TOGA BOLJEG, LEPŠEG, UZVIŠENIJEG.

DA LI ĆE NAM SE SVE TO UISTINU I OSTVARITI: NIJE NAM OD PRESUDNE VAŽNOSTI, JER MI SMO USMERENI NA PROMENE NA UNUTRAŠNJEM PLANU, A NJIH UPRAVO IZVODIMO SAMIM TIM ČINOM, koji je odlično iskazan i stihovima koji su gore citirani.

Mi možemo očekivati, možemo verovati, da će se ideje i vizije o promenama, koje nosimo i gajimo u sebi, u jednom trenutku preliti u realnost, u tom smislu se na nekim mestima u literaturi govori i o nekoj vrsti kvantnog skoka, kada stalno ulažemo energiju u neke ideje, a neke sile se suprotstavljaju ostvarenju tih ideja, i, kada se nagomilaju dovoljni energetski resursi uloženi u ideje o promeni - "brana" pukne i ideje počnu da se ostvaruju. Ali, MOMENAT OSTVARENJA nam u ovakvom sagledavanju nije od presudne važnosti, što ne znači da ga odbacujemo.

Nije od presudne važnosti - i sa još jednog stanovišta, sa stanovišta teorije o različitim vibracijama naših misli (različite vibracije naših emocija, na skali pozitivne-negativne su i eksperimentalno dokazane). Ovde je suština u tome da svoju svest ispunimo idejama viših vibracija. Samo pothranjivanje ideja o promenama, sa uzvišenim ciljevima, znači ispunjavanje svesti mislima viših vibracija. Od kakvog je to značaja za naše lično funkcionisanje - podrazumeva se.

Ovo je bilo razmatranje jednog generalnog stava. Postoje, naravno, konkretni postupci (popularno je da kažemo - vežbe ili tehnike), koji se u okviru ovog opšteg koncepta mogu primenjivati.